Бајден, Трамп или неко трећи

Избори за 45. председника Америке који су одржани 2016. године и на којима је победио Доналд Трамп донели су сасвим нове трендове и динамику у америчкој спољној и унутрашњој политици. Никада америчко друштво није било овако поларизовано као данас и никада није било тако супротстављених позиција између различитих фракција обе партије поводом питања стратегије развоја и улоге државе на спољнополитичком плану. Ова поларизација између демократа и републиканаца довела је до поларизације  и фракционаштва унутар обе странке.

Чињеница је да  тзв. прогресивци и либерали у редовима демократа имају огроман утицај на политички и економски правац Бајденове администрације, али је донедавно врло хомогена Републиканска странка показала да је идеолошки подељена више него Демократска странка.

То се посебно показало у процесу избора председавајућег Представничког дома пре неколико недеља који је изабран тек у 15. кругу с обзиром на то да неколико про-Трамп МАГА републиканаца чланова Фридом кокуса као што у Гаетз, Чип Роy, Росендал, Анди Бигс нису хтели ни да чују за то да гласају за Кевина Макартија и самим тим довели у велико питање јединство републиканаца сматрајући да је Макарти „мејнстрим” и недовољно тврд и бескомпромисан републиканац. Криза око избора председавајућег Конгреса је у неким тренуцима доведена до стадијума да је дошло и до размене тешких речи, а у једном тренутку је конгресмен Мајк Роџерс из Алабаме и насрнуо на неумољивог Метјуа Гeјтеза.

Све се то догађа у освит председничких избора који ће се одржати у новембру наредне године. Сада је већ очигледно да ће у Републиканској странци бити пуно оних који ће кренути у поход на Белу кућу. Што се тиче демократа, све је извесније да ће се поново кандидовати актуелни председник Бајден мада се још стидљиво провлачи и име секретара за транспорт и саобраћај Пит Бутигијега, иако се у истраживањима врло коректно котирају и Берни Сандерс, либерална конгресменка Окасио Кортез и гувернер Калифорније Гевин Хејсом.Међутим, много већа гужва и самим тим неизвесна борба ће бити на републиканским прелиминарним изборима. Бивши председник Трамп је крајем прошле године објавио своју кандидатуру, а пре неколико дана у трци је и Ники Халеј бивша блиска сарадница председника Трампа и његов избор за шефа Мисије САД при Уједињеним нацијама. По најновијим истраживањима бивши председник Трамп има за сада најбољи рејтинг у партији са 42 одсто а одмах иза њега је гувернер Флориде Де Сантис са 32 одсто, Мајк Пенс са 6,2 одсто и Ники Халеј са 4,1 одсто. Треба напоменути и да су Пенс и Халејева у некој врсти кампање већ ћ од 2018. године тако да су сасвим спремни да трче ову трку унутар Републиканске странке. Де Сантис, који је убедљиво победио у трци за гувернера Флориде са више од 1,5 милиона гласова у односу на противкандидата, за сада се не изјашњава али има невероватну подршку а да још није објавио своју кандидатуру. Евидентно је да Трамп још држи под некаквом контролом партију што је показао и реизбор Роне Мекданијел за председавајућу Републиканске националне конференције која је једна од његових кључних сарадника.

С друге стране, Трамп губи подршку утицајних група у партији које су изразиле жељу за променама и новим лидерством које ће у будућности утицати на уједињење Америке.

Наиме, утицајне јеврејске организације су констерниране због сусрета Трампа и Ника Фуентеса, који је осведочени антисемита и заговорник супремације белаца, а врло су поремећени односи и са организацијама евангелистичких хришћана који су га дуго подржавали.

Не треба заборавити ни покушај Трампа да уклони са места лидера републиканаца у сенату Мича Маконела који је на том месту већ 15 година. С друге стране, велико је питање да ли би Макарти био уопште изабран за председавајућег Представничког дома да није било управо подршке Трампа. У том смислу не треба заборавити ни легендарну сцену из Конгреса у којој конзервативна МАГА конгресменка из Џорџије Марџори Тејлор Грин даје мобилни телефон, на којем је са друге стране био Трамп, конгресмену Росендалу који је на крају омогућио да се успешно заврши гласање и да Макарти са 216 гласова постане нови председавајући Конгреса.

Колико ће ова борба до самог краја бити тешка и исцрпљујућа говори и чињеница да Де Сантис има већу подршку од Трампа у неким кључним државама као што су Ајова, Северна Каролина, Алабама, Флорида, Џорџија и Пенсилванија.

Отежавајућа околност за Трампа је и низ судских процеса који су покренути против њега, иако је сигурно да то апсолутно њега неће пореметити у науму да поново освоји кандидатуру за 47. председника Америке и за сада му рејтинг у односу на Бајдена иде наруку с обзиром да је Бајден у предности за само један проценти поен.

Свакако да Американци али и цео свет могу да очекују жестоку борбу за лидерство у тој најмоћнијој светској држави, али и да ће по свему судећи кључни приоритет гласача бити квалитет живота и економија у Америци, а не спољнополитичке теме.

Мора се признати да је Бајден повукао неколико сјајних потеза у области економије и побољшања амбијента за инвестиције и отварање нових радних места где ће у наредном периоду водити велику борбу за примат против Народне Републике Кине.

Његови кључни потези тичу се енергетике и трке са Кином на пољу нових технологија, посебно у области аутомобилске индустрије. Најављене су велике инвестиције у нове изворе енергије као што су хидроген и литијум. Америчко министарство енергетике је одобрило пакет од 700 милиона долара за пројекат „Ријолит Риџ” у Невади како би обезбедило комплетан ланац снабдевања у процесу производње електричних возила како би могли да парирају Кинезима који за сада једини у свету имају затворен ланац од копања литијума, производње батерија и електричних возила.

Чини се да ће кључна битка за економски примат на глобалном нивоу управо да се води на овом пољу.

У том смислу Србија има велику шансу да ове промене које се дешавају на пољу енергетике у свету максимално искористи пошто смо једна од ретких земаља у свету која има ресурсе и могућност да затвори овај ланац снабдевања који може да буде „промена игре” за нашу земљу и наше грађане и убрза наш привредни раст и развој до неслућених размера.

Србија има лидерство и председника Вучића који својим огромним угледом у свету може да учини да наша земља искористи своје шансе и да уз политичку стабилност и стратешко партнерство са Америком обезбеди сигурну будућност нашем народу и нашој деци. Наравно, као и у претходних неколико година, биће пуно изазова и покушаја саботирања од стране разних страних центара моћи који имају савезнике на домаћој сцени у виду разних квазилиберала, квазизелених чији је једини циљ да зауставе Србију, али на крају – победиће Србија.

Председник Конгреса српско-америчког пријатељства