Bajden, Tramp ili neko treći

Izbori za 45. predsednika Amerike koji su održani 2016. godine i na kojima je pobedio Donald Tramp doneli su sasvim nove trendove i dinamiku u američkoj spoljnoj i unutrašnjoj politici. Nikada američko društvo nije bilo ovako polarizovano kao danas i nikada nije bilo tako suprotstavljenih pozicija između različitih frakcija obe partije povodom pitanja strategije razvoja i uloge države na spoljnopolitičkom planu. Ova polarizacija između demokrata i republikanaca dovela je do polarizacije  i frakcionaštva unutar obe stranke.

Činjenica je da  tzv. progresivci i liberali u redovima demokrata imaju ogroman uticaj na politički i ekonomski pravac Bajdenove administracije, ali je donedavno vrlo homogena Republikanska stranka pokazala da je ideološki podeljena više nego Demokratska stranka.

To se posebno pokazalo u procesu izbora predsedavajućeg Predstavničkog doma pre nekoliko nedelja koji je izabran tek u 15. krugu s obzirom na to da nekoliko pro-Tramp MAGA republikanaca članova Fridom kokusa kao što u Gaetz, Čip Roy, Rosendal, Andi Bigs nisu hteli ni da čuju za to da glasaju za Kevina Makartija i samim tim doveli u veliko pitanje jedinstvo republikanaca smatrajući da je Makarti „mejnstrim” i nedovoljno tvrd i beskompromisan republikanac. Kriza oko izbora predsedavajućeg Kongresa je u nekim trenucima dovedena do stadijuma da je došlo i do razmene teških reči, a u jednom trenutku je kongresmen Majk Rodžers iz Alabame i nasrnuo na neumoljivog Metjua Gejteza.

Sve se to događa u osvit predsedničkih izbora koji će se održati u novembru naredne godine. Sada je već očigledno da će u Republikanskoj stranci biti puno onih koji će krenuti u pohod na Belu kuću. Što se tiče demokrata, sve je izvesnije da će se ponovo kandidovati aktuelni predsednik Bajden mada se još stidljivo provlači i ime sekretara za transport i saobraćaj Pit Butigijega, iako se u istraživanjima vrlo korektno kotiraju i Berni Sanders, liberalna kongresmenka Okasio Kortez i guverner Kalifornije Gevin Hejsom.Međutim, mnogo veća gužva i samim tim neizvesna borba će biti na republikanskim preliminarnim izborima. Bivši predsednik Tramp je krajem prošle godine objavio svoju kandidaturu, a pre nekoliko dana u trci je i Niki Halej bivša bliska saradnica predsednika Trampa i njegov izbor za šefa Misije SAD pri Ujedinjenim nacijama. Po najnovijim istraživanjima bivši predsednik Tramp ima za sada najbolji rejting u partiji sa 42 odsto a odmah iza njega je guverner Floride De Santis sa 32 odsto, Majk Pens sa 6,2 odsto i Niki Halej sa 4,1 odsto. Treba napomenuti i da su Pens i Halejeva u nekoj vrsti kampanje već ć od 2018. godine tako da su sasvim spremni da trče ovu trku unutar Republikanske stranke. De Santis, koji je ubedljivo pobedio u trci za guvernera Floride sa više od 1,5 miliona glasova u odnosu na protivkandidata, za sada se ne izjašnjava ali ima neverovatnu podršku a da još nije objavio svoju kandidaturu. Evidentno je da Tramp još drži pod nekakvom kontrolom partiju što je pokazao i reizbor Rone Mekdanijel za predsedavajuću Republikanske nacionalne konferencije koja je jedna od njegovih ključnih saradnika.

S druge strane, Tramp gubi podršku uticajnih grupa u partiji koje su izrazile želju za promenama i novim liderstvom koje će u budućnosti uticati na ujedinjenje Amerike.

Naime, uticajne jevrejske organizacije su konsternirane zbog susreta Trampa i Nika Fuentesa, koji je osvedočeni antisemita i zagovornik supremacije belaca, a vrlo su poremećeni odnosi i sa organizacijama evangelističkih hrišćana koji su ga dugo podržavali.

Ne treba zaboraviti ni pokušaj Trampa da ukloni sa mesta lidera republikanaca u senatu Miča Makonela koji je na tom mestu već 15 godina. S druge strane, veliko je pitanje da li bi Makarti bio uopšte izabran za predsedavajućeg Predstavničkog doma da nije bilo upravo podrške Trampa. U tom smislu ne treba zaboraviti ni legendarnu scenu iz Kongresa u kojoj konzervativna MAGA kongresmenka iz Džordžije Mardžori Tejlor Grin daje mobilni telefon, na kojem je sa druge strane bio Tramp, kongresmenu Rosendalu koji je na kraju omogućio da se uspešno završi glasanje i da Makarti sa 216 glasova postane novi predsedavajući Kongresa.

Koliko će ova borba do samog kraja biti teška i iscrpljujuća govori i činjenica da De Santis ima veću podršku od Trampa u nekim ključnim državama kao što su Ajova, Severna Karolina, Alabama, Florida, Džordžija i Pensilvanija.

Otežavajuća okolnost za Trampa je i niz sudskih procesa koji su pokrenuti protiv njega, iako je sigurno da to apsolutno njega neće poremetiti u naumu da ponovo osvoji kandidaturu za 47. predsednika Amerike i za sada mu rejting u odnosu na Bajdena ide naruku s obzirom da je Bajden u prednosti za samo jedan procenti poen.

Svakako da Amerikanci ali i ceo svet mogu da očekuju žestoku borbu za liderstvo u toj najmoćnijoj svetskoj državi, ali i da će po svemu sudeći ključni prioritet glasača biti kvalitet života i ekonomija u Americi, a ne spoljnopolitičke teme.

Mora se priznati da je Bajden povukao nekoliko sjajnih poteza u oblasti ekonomije i poboljšanja ambijenta za investicije i otvaranje novih radnih mesta gde će u narednom periodu voditi veliku borbu za primat protiv Narodne Republike Kine.

Njegovi ključni potezi tiču se energetike i trke sa Kinom na polju novih tehnologija, posebno u oblasti automobilske industrije. Najavljene su velike investicije u nove izvore energije kao što su hidrogen i litijum. Američko ministarstvo energetike je odobrilo paket od 700 miliona dolara za projekat „Rijolit Ridž” u Nevadi kako bi obezbedilo kompletan lanac snabdevanja u procesu proizvodnje električnih vozila kako bi mogli da pariraju Kinezima koji za sada jedini u svetu imaju zatvoren lanac od kopanja litijuma, proizvodnje baterija i električnih vozila.

Čini se da će ključna bitka za ekonomski primat na globalnom nivou upravo da se vodi na ovom polju.

U tom smislu Srbija ima veliku šansu da ove promene koje se dešavaju na polju energetike u svetu maksimalno iskoristi pošto smo jedna od retkih zemalja u svetu koja ima resurse i mogućnost da zatvori ovaj lanac snabdevanja koji može da bude „promena igre” za našu zemlju i naše građane i ubrza naš privredni rast i razvoj do neslućenih razmera.

Srbija ima liderstvo i predsednika Vučića koji svojim ogromnim ugledom u svetu može da učini da naša zemlja iskoristi svoje šanse i da uz političku stabilnost i strateško partnerstvo sa Amerikom obezbedi sigurnu budućnost našem narodu i našoj deci. Naravno, kao i u prethodnih nekoliko godina, biće puno izazova i pokušaja sabotiranja od strane raznih stranih centara moći koji imaju saveznike na domaćoj sceni u vidu raznih kvaziliberala, kvazizelenih čiji je jedini cilj da zaustave Srbiju, ali na kraju – pobediće Srbija.

Predsednik Kongresa srpsko-američkog prijateljstva