Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Путниковић: Енергетска криза почела је 2021. године, пре рата у Украјини

Путниковић: Енергетска криза почела је 2021. године, пре рата у Украјини
(Фото: З.Анастасијевић)

Енергетска криза почела је 2021. године, пре рата у Украјини, мањком производње електричне енергије у Западној Европи, изјавила је данас за Танјуг главна уредница портала „Енергија Балкана” Јелица Путниковић.

Путниковић наводи да није било довољно ветра да се произведе довољно електричне енергије, цена струје је скочила и тада је почела већа потражња за природним гасом и објашњава да се енергетска криза у свету највише одразила управо на та два енергента, а онда последично и на цене угља.

„Немачка је, на пример, упалила своје термоелектране на угаљ које су биле конзервиране за резерву. То је био импулс који је довео до преиспитивања транзиције енергетике ка зеленој енергији, јер се показало да нема довољно производње из обновљивих извора која може да гарантује континуирано стално снабдевање и повољну цену. Са ратом у Украјини кренуле су и санкције Запада ка Русији и одлуке европских земаља да неће да купују руски гас и да неће да га плаћају у рубљама. Ту су били суочени са тим да су морали да плаћају гас који стиже танкерима, ЛНГ гас који је некада био скупљи од овога” истакла је она.

Сматра да се пакет санкција од 5. фебруара, који важи за забрану извоза дизела из Русије у Европу, није до сад осетио јер су сви направили залихе, али додаје да је питање шта ће бити убудуће.

„Када купују деривате од блискоисточних земаља, ту је и питање проходности кроз Суецки канал, јер се зна да се дешавало да је он био загушен и да није могло да се плови”, објашњава Путниковић.

Она додаје да многи најављују да би наредна грејна сезона у Европи могла да буде критична, иако је смањена потрошња гаса за петину.

„Питање је како ће они успети да напуне своја гасна складишта до наредне грејне сезоне, јер ако одустају од увоза гаса из Украјине, имаће проблем да на светском тржишту обезбеде довољне количине гаса, а и ЛНГ терминали који се налазе у Европи нису довољни за потпуно снабдевање Европе гасом” навела је она.

Објашњава да се гас, осим за грејање, као сировина у фабрикама троши и за производњу електричне енергије у гасним термоелектранама, што би могло да доведе до проблема у снабдевању довољним количинама гаса самим тим и проблема електричне енергије.

Што се нафте тиче, Путниковић каже да су многе земље које нису извозиле деривате, сада почеле да надомешћују мањак извоза дизела и осталих деривата из Русије, као што су Кина, Саудијска Арабија и Турска које купују руску нафту, прерађују је и продају те деривате у Европи.

Тврди да када се посматра глобално тржиште, Европа неће и не мора да купује руску нафту, већ може да купи нафту од неких других земаља, а да ће руску нафту куповати неко други у свету само је питање цене по којој ће та нафта бити плаћена јер, како каже, ако стиже уместо из Русије Северним морем до лука и рафинерија у Немачкој или Холандији, мораће да направи много дужи пут од Саудијске Арабије или неког другог произвођача сирове нафте.

„Праву цену пирородног гаса који стиже у Европу је јако тешко одредити. На берзи у Холандији цена гаса је пала на педесет евра. Питање је ситуације када је та цена постигнута. Имамо релативно благу зиму и крај зимске грејне сезоне и вероватно је понуда била већа од потражње. Европа која стално уговара доток гаса танкерима, не може са сигурношћу да рачуна да ће моћи довољно гаса да стигне за наредну грејну сезону, јер су неки аранжмани, на пример са Алжиром, склопљени за 2026. годину и питање је има ли довољно слободних количина природног гаса на тржишту” рекла је она.

Каже да је Србија јутрос извозила 840 мегавата електричне енергије, и додаје да су и у јануару и у децембру извођене одређене количине струје, што сматра јако добрим, јер то значи да се ЕПС опоравио од кризе у коју је упао прошле зиме и наравно добро је и за буџет ЕПС-a и за буџет државе Србије.

„Свакако су се неки Западни политичари договорили, али ко је конкретно извршио само постављање експлозива који је оштетио Северни ток, је сада питање. Јасан је интерес од тога, и политички и економски су профитирале САД али чак и Норвешка која је повећала извоз природног гаса у Европу”, наводи Путниковић у изјави за Танјуг.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Билбо
Слажем се. Обе пландемије су почеле истовремено.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.