Дужници с фиксним каматама мирно спавају

Радивоје Б. отплаћује стамбени кредит, а уопште не прати светске и домаће вести о расту камата. Он је пре неколико година узео кредит са фиксном каматом код кога се висина месечне рате не мења за цео период отплате. У време када су камате биле историјски ниске узео је кредит са каматом од 3,5 одсто годишње. Једина мана овог зајма било је што је рок отплате упола краћи од оног са променљивом каматом. Тачно 15 година, уместо 30, па је самим тим и месечно задужење веће.

Радивојев случај није усамљен. Око 30.000 дужника кредита за кров над главом определило се за фиксну камату. Прошле седмице, на представљању извештаја о инфлацији, вицегувернер Народне банке Србије Жељко Јовић, рекао је да је око 20 одсто стамбених зајмова, а има их око 155.000, одобрено са фиксним каматама. Што се тиче готовинског кредита њих 45 одсто је одобрено такође са фиксном каматом.

У исто време када је наш читалац узео поменути зајам за исту намену задужио се и његов пријатељ који је одабрао кредит са променљивом каматом. У моменту узимања зајма камата је била 2,5 одсто, тачније фиксни банкарски део од три процента годишње плус, шестомесечни еурибор који је износио минус 0,5 одсто. Тада је разлика између две врсте зајма била само један проценат у висини камате и повољнији, односно јефтинији је био онај са променљивом каматом. А данас је разлика много већа. Пријатељ отплаћује зајам по камати која је достигла чак шест одсто зато што је шестомесечни еурибор „нарастао” из негативне вредности на чак 3,2 одсто и месечна рата му је за 50 евра већа него у истом периоду прошле године.

Новац више није јефтин, а камате не само да су више, већ је и разлика у случају фиксне камате већа за два процентна поена. Прегледом интернет презентација банака види се да оне сада нуде стамбене зајмове са фиксном каматом која износи око 8,5 одсто годишње, док код оних са променљивом каматом она износи 6,2 процента. Разлика је видљива и код готовинског кредита код којих је фиксна камата достигла чак 14 одсто, док у случају варијабилне камате она износи око 12 процената.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, каже да се избором фиксне стопе дужници штите од каматног ризика.

„Пре годину дана била је мала разлика између варијабилне и фиксне камате и сада је јасно да се избор фиксне камате дужницима исплатио и да су знатно уштедели. После битке су сви генерали паметни. У случају фиксне камате банка преузима ризик да буде на губитку јер нема право да је повећава, док је код варијабилне заштићена, јер се обавезе дужника повећавају са растом камата”, наводи Грубишић.

Вицегувернер Жељко Јовић је поменутом приликом објаснио да, у случају кредита са варијабилном стопом увек постоје периоди када су те камате ниске и када су више. „Уколико смо узели зајам у периоду ниских каматних стопа и одабрали променљиву камату, пораст камата у неком тренутку не треба да буде изненађење. Народна банка је 2018. наложила банкама да морају у предуговорној фази да клијенту предоче све ризике промене камата и да покажу примером колико ће плаћати месечне обавезе ако дође до раста камата за три до пет одсто. Резултат тога је да је петина стамбених зајмова узета са фиксном каматом, као и 45 одсто готовинског кредита. Примећујемо да је и даље велики број зајмова узет са варијабилном каматом и у условима раста каматних стопа повећава се месечна обавеза дужника”, рекао је Јовић.

НБС је свесна да неки дужници имају потешкоће у отплати и зато је прошле године донела сет мера које омогућавају репрограм готовинских кредита са шест на девет година, зајмова за аутомобиле са осам на 11, а стамбених за додатних пет година. Циљ мере је да се рок отплате продужи, а клијент врати у меру својих могућности за отплату кредита, казао је Јовић. Нагласио је да је репрограм у интересу свих учесника и да код њега нема додатног повећавања каматних стопа, нити трошкова кроз банкарске премије или накаде, већ само додатног плаћања камата за период продужења отплате.