Да ли су субвенције за фабрике чипова поклоњене на погрешну адресу

Немачка планира да милијардама евра субвенционише амерички „Интел” и домаћи „Инфинеон” за градњу фабрика чипова на истоку земље. Колико је дотирање већ веома профитабилних компанија добра идеја?

Рајнт Гроп,председник Лајбницовог института за привредна истраживања,  сматра да милијарде евра државних субвенција за градњу фабрика чипова у Немачкој јесу промашена инвестиција. „Боље би било да тај новац оде у нешто друго”, рекао је Гроп за Зидојче цајтунг. За фабрику Инфинеона у Дрездену влада издваја  милион евра по радном месту. То је  према његовом мишљењу превише. Он пита зашто већ профитабилним предузећима поклањати новац. Пре свега, још је нејасно хоће ли убудуће поново бити уских грла у снабдевању чиповима, па је „неприхватљиво трошити јавне ресурсе за капацитете који ће можда бити сувишни.”

Немачки произвођач чипова Инфинеон ове јесени намерава да почне изградњу фабрике у Дрездену са 1.000 радних места. Инфинеон тражи око милијарду евра субвенција, а улагање је процењено на око пет милијарди.

Гроп ни долазак америчког Интела у Магдебург не оцењује као прекретницу за регион. „Интел гради велику фабрику, али неће тамо доносити важне одлуке, нити ће тамо водити значајно истраживање и развој”, рекао је он .

Уместо тога, према његовом мишљењу Немачка треба да улаже у нову технологију и подржи истраживање и развој на универзитетима, у високим школама и институтима, па и предузећима.

Интел је у марту прошле године најавио да ће од 2027. у Магдебургу почети производња нове генерације чипова. Пројекат је вредан 17 милијарди евра.Влада у Берлину је недавно саопштила да Интел сада тражи 10 милијарди евра субвенција за фабрику, уместо почетних 6,8.

С тим што је у медијима спомињано да „Интел“наводно хоће да  отвори нову фабрику  микрочипова вредну пет милијарди долара у Вигасију, граду на северу Италије.

Мада изгледа америчком произвођачу рачунарских процесора не иде баш њабоље јер је јуче најавио да ће смањити кварталну дивиденду на 12,5 центи по акцији, ниво који није виђен од 2007. године, док је тренутна квартална дивиденда 36,5 центи по акцији.

Пад продаје персоналних рачунара и јачање конкуренције резултирали су најавом једног од најгорих квартала у Интеловој историји. Управа компаније морала је да смањи број радних места, менаџерске бонусе, а истовремено редукује улагања у нова постројења и опрему у покушају да уштеди 10 милијарди долара до краја 2025.

Европске земље попут Немачке, у којима аутоиндустрија чини велики удео БДП-а искусиле су 2021. и 2022. године велике падове производње управо због недостатка чипова који су данас интегрални део многих производа. Слични недостаци десили су се и у САД-у, где је недавно као одговор на ту кризу усвојен „Чипс анд сајнс акт”, са намером да прошири америчку производњу полупроводника како би се смањила зависност од страних добављача, највише Кине. Нови закон би определио скоро 280 милијарди долара који би били намењени за улагање у нове развојне пројекте, као и за субвенције компанијама које одлуче да отворе производне погоне у САД.

Управо из овог разлога Амерички произвођач електричних аутомобила Тесла је зауставио планове о производњи батерија у немачкој савезној држави Бранденбург и планира да пребаци део производног процеса у САД због повољности који нуди управо овај закон.

Крајем прошлог месеца Тесла је најавио је да ће уложити више од 3,6 милијарди долара у проширење гига фабричког комплекса у Невади који је требао да добије две нове фабрике, за масовну производњу дуго одгађаног полуелектричног камиона и нове батеријске ћелије.