Русија и САД имају врућу реторику, али избегавају директан сукоб

Специјално за „Политику”

Вашингтон – Очигледно је да ниједна страна није спремна да у овом моменту преговара о окончању рата, мада се овде у Америци, у одређеним круговима, наговештава потреба да се приступи разговорима. Међутим, администрација председника Бајдена наглашава даљу свеопшту подршку Украјини. На евентуалним преговорима, свака страна, руска и украјинска, морала би да „сачува образ” и оптималну преговарачку позицију, каже у разговору за „Политику” Ајван Иланд, директор Центра за мир и слободу при вашингтонском Независном институту, коментаришући говоре Владимира Путина и Џозефа Бајдена уочи годишњице рата у Украјини.

После посете председника САД Украјини и Пољској, у којем правцу се креће овај сукоб?

Једна солуција могла би да буде да се народу у спорним регионима омогући да под међународним надзором гласа на референдуму о томе да ли његов регион треба да буде део Русије или Украјине или да постане независна држава. Да би био легитиман, овакав референдум морао би да буде одржан и надзиран од стране непристрасног међународног ентитета. Питање Крима могло би да буде специјалан случај због стратешке важности те области и за Русе и за Украјинце.

Да ли ће САД морати да предводе преговарачки процес и имају ли подршку ЕУ?

Реално гледајући, у таквим преговорима требало би да посредује нека неутралнија страна, пошто и САД и ЕУ подржавају Украјину. А САД би свакако предводиле такве преговоре. Вашингтон би требало да гурне Брисел да преузме већу улогу да се Украјина укључи у реалну преговарачку позицију, уз интензивну подршку Украјини у њеним ратним настојањима, док не дође до преговора.

Да ли видите опасност да овај рат измакне контроли, на шта многи указују, и постане нуклеарна конфронтација?

Мислим да се обе земље, Русија и САД, упркос врућој реторици, понашају у складу с правилима хладног рата, укључујући одређене мере предострожности, тако да њихове снаге не дођу у директан сукоб. У складу с овим, Русија ће вероватно толерисати америчку доставу оружја Украјини, све док га она не користи за нападе дубоко унутар руске територије. Борбена ескалација мора бити под плаштом контроле, мада не видим велику корист уколико би Русија користила тактичко нуклеарно оружје. Прво и најважније, Кина би у том случају повукла своју подршку Русији, као и многе друге земље. Русија би постала још изолованија, што јој не би ишло у прилог.

Друга кризна област у Европи је Косово. Србија неће признати независност Косова. Да ли би администрација председника Бајдена могла да формулише решење које би задовољило обе стране, Београд и Приштину?

Бајденова администрација далеко је више традиционална у својој подршци НАТО-у него што је то био случај с Трамповом администрацијом. Према томе, није вероватно да ће Бајден опозвати резултате „тријумфа” алијансе у рату на Косову 1999. Бајденова администрација ће користити политику „шаргарепе и штапа” да би Србија признала сецесију Косова. Другим речима, да обе стране поштују границе и државне симболе и да Србија не лобира више да Косово буде искључено из међународних организација, али не би признала Косово као државу. Косово се већ сагласило да се формира Заједница српских општина, без државних овлашћења, али само пошто Београд призна независност Косова, што је Србија одбацила.