Подсећање на Светозара Милетића

Нови Сад – Светозар Милетић, адвокат, политичар, новинар и вођа српског народног покрета у 19. веку, рођен је 22. фебруара 1826. године подсетио је Музеј града Новог Сада.

Основну школу похађао је у родном Мошорину и у Тителу, а гимназију је учио у Новом Саду и Пожуну (Братислави). Студије права уписао је у Пешти 1846. Када је на Мајској скупштини 1848. године у Карловцима проглашена Српска Војводина, укључен је у Главни одбор. Идеали су му били: слобода, независност и уједињење српског народа. Студије права је наставио у Бечу (1849–1854), где је стекао докторат.

После укидања Војводства Србије и Тамишког Баната 1860. године, вратио се у политички живот. Наредне 1861, у „Туцинданском чланку” позвао је српски народ да пружи руку помирења Мађарима и да заједнички поведу борбу против аустријског апсолутизма. Залагао се за устанак балканских народа против Турака и стварање балканске федерације.

Био је један од најистакнутијих оснивача Српског народног позоришта (1861). Постао је прва личност најважнијег српског политичког гласила – „Српског дневника”. Покренуо је 1866. лист „Заставу”. Био је предводник Уједињене омладине српске. Два пута је био градоначелник Новог Сада, 1861–1862. и 1867–1868.

Када је донета Аустроугарска нагодба 1867. и створена прва мађарска влада, почео је борбу против ње. Основао је 1869. Српску народну слободоумну странку.

Због чланка у „Застави” 1869. био је на робији од октобра 1870. до октобра 1871. У време Херцеговачког устанка и Српско-турског рата 1876. тражио је да се Аустроугарска уздржи од интервенције на Балкану и позвао Србе да шаљу у Србију добровољце и материјалну помоћ, па је поново осуђен. Пуштен је 1879, али је био нарушеног здравља.

Светозар Милетић преминуо је 1901. године у Вршцу. Сахрањен је на Успенском гробљу у Новом Саду.