Субота, 06.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Израелска битка за демократију

Десничарска коалиција на власти у Кнесету почела је процедуру правних реформи које су стотине хиљада демонстраната на серији протеста широм земље оцениле као директан удар на независност судства
Израелска битка за демократију
Учестале масовне демонстрације опозиције у Јерусалиму (Фото EPA-EFE/Abir Sultan)

Мотивисан осветом и пун мржње према правном систему који га је оптужио за корупцију, опчињен влашћу коју дели с ултрадесним националистичким и верским екстремистима, Бенјамин Нетанијаху је успео да кроз Кнесет провуче прве две законске промене које драматично ударају на независност судства.

Док су десетине хиљада људи до касно у ноћ љутито протестовале пред зградом Парламента, премијер је после бурне седнице изјавио да је реч о „великој ноћи и великом дану” и да демонстранти „газе демократију”.

„Историја ће о вама судити због ове ноћи, због штете демократији, економији и безбедности, због цепања израелског народа на комадиће”, а вас једноставно није брига, узвратио је коалицији аутократског популистичког националисте лидер опозиције Јаир Лапид.

Иако закони о реформи правног система, једном од приоритета владе, морају да прођу још два читања у парламенту, коалиција коју предводи премијеров Ликуд има отворен пут да Врховни суд потчини одлукама владајуће већине и тако, по мишљењу многих, изврши „правни удар” на поредак једине демократије Блиског истока.

Амандмани Основног закона, који служи као квазиустав, пошто прави никада није донет, прихваћени су са 63 гласа „за” и 47 „против” и представљају суштину плана да извршна власт контролише судску. Врховном суду забрањује се да преиспитује законе који се прихвате у Кнесету – што значи да владајућа већина добија апсолутну власт.

Предвиђа се и промена састава деветочланог комитета који бира судије, тако што би се смањио утицај професионалаца како би коалициони политичари добили већину.

Творац реформи, министар правде Јарив Левин, тврди да ће промене „обновити демократију у Израелу и (земљу) ускладити с другим западним државама”. Тиме би се, тврде, моћ небиране бирократске елите – судства – пребацила ка изабраним званичницима који представљају вољу народа.

Показујући дубину раскола, премијерови политички противници – који су се током дебате у Кнесету обмотали израелским заставама, после чега им је наложено да напусте салу – тврде да је реч о илегалном кораку осмишљеном да би садашња коалиција, „најдеснија” у историји земље, вечито остала на власти. Опозиција говори о озбиљној кризи демократије и нечувеном удару на независност судства. Нетанијахуа оптужују за диктатуру, а његова влада се чак пореди са нацистима.

Стотине хиљада Израелаца су два месеца излазиле на улице Тел Авива, Јерусалима и других градова протестујући против Нетанијахуовог давно смишљеног плана освете правном естаблишменту, који оптужује да је „заверенички” против њега 2021. покренуо три одвојена судска процеса на којима је оптужен за корупцију, примање мита и кршење јавног поверења.

Неке од тачака реформе могле би директно да се односе на Нетанијахуове проблеме с правдом обелодањујући конфликт интереса. Кључни премијеров мотив, разлог више да подржи стављање судства под власт владе на чијем је челу, био је да се спречи да у Кнесету прође нацрт закона по којем на месту премијера не може да буде неко ко одговара пред судом.

Политичари владајућег Ликуда покушавају да представе да су правне реформе израз већинске воље грађана, али испитивање јавног мњења које је обавио Израелски институт за демократију их демантује. Резултати показују да 66 одсто испитаних, међу њима близу половине Нетанијахуових бирача, верује да Врховни суд треба да сачува моћ да обори законе који су у супротности с Основним законом, док 63 процента сматрају да је садашњи начин избора судија сасвим добар.

Нетанијаху је тензије могао да смири да је пре две недеље прихватио апел председника Исака Херцога да се замрзне процес гласања у Кнесету и отвори дијалог, али он то, и да је хтео, није био у стању да уради јер његов кабинет зависи од крајње деснице која не показује склоност ка компромисима. Дијалог је миниран.

„Нетанијаху је изгубио контролу над ситуацијом”, пише у либералном „Хаарецу” угледни коментатор Јоси Вертер. „Он је невољна марионета у рукама неколико луткара који њиме манипулишу и када он тога није свестан”.

Високи комесар УН за људска права Волкер Турк позвао је израелску владу да не изгласава законе који ће „драстично поткопати способност судства да брани индивидуална права и да подржи владавину права као ефикасну институционалну проверу извршне и законодавне власти”.

Реформа правног система не само да је узбунила либералне и секуларне Израелце, већ прети да заоштри односе с најближим стратешким савезником, Сједињеним Државама, које Израелу пружају сву дипломатску подршку и сваке године шаљу 3,8 милијарди долара војне помоћи.

Амерички амбасадор у Израелу позвао је Нетанијахуа да „прикочи”, вашингтонска администрација и јеврејска дијаспора не крију забринутост, али премијер је игнорисао сва упозорења. Сукоб у најави.

Лидер партије Религиозног ционизма и министар финансија Базезел Смотрих директно упозорава Американце да се не мешају у унутрашње ствари Израела, а један његов страначки колега поручује Вашингтону да „гледа своја посла”. Премијер не сме да их упозори.

Масовно незадовољство ће се наставити. Демонстрације, маршеви, штрајкови, блокаде путева. Ниједна страна нема намеру да попусти. Шта ће бити с војском и полицијом? Да ли ће слушати наређења премијера и владе, или упутства државног тужиоца?

Закони ће проћи читања, а за 40 дана и коначно гласање да би ушли у нови правосудни систем. У време прве ноћи Песаха, фестивала слободе, Израел више неће бити демократија за углед.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.