Само 20 одсто општина дигитализовано

У години коју су обележили ратни сукоби и тензија на глобалном тржишту, у Србији је поново забележен раст броја захтева за издавање електронских грађевинских дозвола. Укупно је поднето 144.139 захтева што је више него претходне године, али је евидентно и да службеници из године у годину све чешће пробијају законске рокове за решавање предмета, саопштено је на седници Клуба градова и општина са повољним пословним окружењем, радног тела Наледа.

Према подацима Наледа, најуспешнији градови у издавању све четири врсте дозвола за градњу су Сремска Митровица, Крушевац и Чачак, док су у топ 10 и Краљево, Сомбор, Вршац, Крагујевац, Кикинда, Панчево и Пирот. Када је реч о општинама са бројем захтева изнад републичког просека, најбољи су Богатић, Нови Бечеј и Врбас, а резултатима се истичу и Горњи Милановац, Ковин, Свилајнац, Топола, Уб, Ћуприја и Алексинац.

Подаци показују да две трећине локалних самоуправа (63 одсто) касни у издавању свих дозвола, при чему је то кашњење нешто веће у градовима него у општинама. Највеће пробијање дешава се код издавања локацијских услова, које инвеститори могу да добију у просеку за 38 дана, иако је законски рок 28. Употребну дозволу требало би да добију за највише пет дана, али је прибављају за 14 (готово три пута дуже од законског рока) док се до грађевинске дозволе може доћи за 10 дана (рок је пет). Најчешћи разлози за непоштовање закона је мањак службеника у локалним самоуправама услед вишегодишње забране запошљавања. Упркос том изазову, успеле су да реше чак 86 одсто захтева позитивно и одобре градњу.

Електронске грађевинске дозволе прва су заокружена јавна електронска услуга успостављена 2016, а Наледов локални индекс е-управе показује да је данас ниво развијености електронских услуга на локалу на 40 одсто од жељеног. Градови и општине до сада су у просеку дигитализовале око 20 одсто својих административних процедура.