Samo 20 odsto opština digitalizovano

U godini koju su obeležili ratni sukobi i tenzija na globalnom tržištu, u Srbiji je ponovo zabeležen rast broja zahteva za izdavanje elektronskih građevinskih dozvola. Ukupno je podneto 144.139 zahteva što je više nego prethodne godine, ali je evidentno i da službenici iz godine u godinu sve češće probijaju zakonske rokove za rešavanje predmeta, saopšteno je na sednici Kluba gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem, radnog tela Naleda.

Prema podacima Naleda, najuspešniji gradovi u izdavanju sve četiri vrste dozvola za gradnju su Sremska Mitrovica, Kruševac i Čačak, dok su u top 10 i Kraljevo, Sombor, Vršac, Kragujevac, Kikinda, Pančevo i Pirot. Kada je reč o opštinama sa brojem zahteva iznad republičkog proseka, najbolji su Bogatić, Novi Bečej i Vrbas, a rezultatima se ističu i Gornji Milanovac, Kovin, Svilajnac, Topola, Ub, Ćuprija i Aleksinac.

Podaci pokazuju da dve trećine lokalnih samouprava (63 odsto) kasni u izdavanju svih dozvola, pri čemu je to kašnjenje nešto veće u gradovima nego u opštinama. Najveće probijanje dešava se kod izdavanja lokacijskih uslova, koje investitori mogu da dobiju u proseku za 38 dana, iako je zakonski rok 28. Upotrebnu dozvolu trebalo bi da dobiju za najviše pet dana, ali je pribavljaju za 14 (gotovo tri puta duže od zakonskog roka) dok se do građevinske dozvole može doći za 10 dana (rok je pet). Najčešći razlozi za nepoštovanje zakona je manjak službenika u lokalnim samoupravama usled višegodišnje zabrane zapošljavanja. Uprkos tom izazovu, uspele su da reše čak 86 odsto zahteva pozitivno i odobre gradnju.

Elektronske građevinske dozvole prva su zaokružena javna elektronska usluga uspostavljena 2016, a Naledov lokalni indeks e-uprave pokazuje da je danas nivo razvijenosti elektronskih usluga na lokalu na 40 odsto od željenog. Gradovi i opštine do sada su u proseku digitalizovale oko 20 odsto svojih administrativnih procedura.