Фактор Индија

Под утицајем рата у Украјини мења се и досадашњи међународни поредак. „Светски поредак, који је и даље веома, веома дубоко западњачки”, рекао је недавно индијски министар спољних послова Субрамањам Џаишанкар у интервјуу за „Њујорк тајмс”, замењује свет „вишестраности”, у којем државе бирају сопствене „посебне политике, склоности и интересе.”

Савремена Индија је непрепознатљива држава у поређењу са Баратом – још једно име за једну од најстаријих цивилизација на свету – из педесетих година прошлог века. Тада се премијер Џавахарлал Нехру удружио са Јосипом Брозом Титом и египатским вођом Гамалом Абделом Насером да у јеку хладног рата створе Покрет несврстаних. Били су то дани високих идеала, ватрене реторике, сада би неки рекли и популизма, растућег самопоуздања у цветајућем постколонијалном добу.

Југославије више нема, а Египат је, међу арапским државама које су све утицајније на светској сцени, најмногољуднији са 109 милиона житеља и са великом привредом. Индија, која према Уједињеним нацијама треба 14. априла да и формално постане најмногољуднија земља на планети, у 2022. је избила на пето место међу највећим привредама света, значајна је војна сила са нуклеарним оружјем и држава са глобалним дипломатским гледиштима.

Усред великог преобликовања америчко-кинеских односа, значај Индије је све очигледнији. Но Индија је и међу многобројним земљама глобалног југа које су најугроженије светским политичким и економским превирањима. У све дубљој кризи која је захватила 21. век медији су препуни насловница о сукобу Истока и Запада, али хладније главе, међутим, упозоравају на тензије између Запада и глобалног југа, то јест Азије, Африке, Латинске Америке и Пацифика током наредне деценије.

Покидани ланци снабдевања, растуће каматне стопе и инфлација, у комбинацији са смањењем стопа раста и дознака, стварају услове за дужничку кризу у сиромашним земљама. Оне су препуштене судбини и могу бити извор милиона миграната и избеглица. То ће заузврат погоршати глобална превирања.

Индија је од почетка рата у Украјини 24. фебруара 2022. одбацивала амерички и европски притисак у УН да осуди руску инвазију, претворила Москву у свог највећег добављача нафте и окончала са оним што сматра лицемерјем Запада. За министра Џаишанкара је прошло време начина размишљања да су „европски проблеми светски проблеми, али светски проблеми нису европски проблеми”, рекао је усред Братиславе, у јуну прошле године.

„Од фебруара је Европа из Русије увезла шест пута више фосилних горива него Индија”, навео је Џаишанкар. „Уколико друштво са приходом од 60.000 долара по становнику мисли да треба да се брине о себи, а ја то признајем легитимним, не би требало да очекују да друштво са приходом од 2.000 долара по становнику пати.”

У таквом окружењу чини се да ће 2023. бити година у којој ће Индија играти још важнију улогу у међународним односима. Биће домаћин самите Групе 20 (Г20) највећих развијених и брзо растућих великих земаља у развоју, као и Шангајске организације за безбедност, Трилатералне комисије (300 глобално утицајних личности из сенке), те Индо-пацифичке економске платформе за напредак коју је покренуо амерички председник Џозеф Бајден.

Премијер Моди је већ активно приступио улози. Средином јануара се пред представницима 120 земаља обратио поруком о глобалном југу. „Ми, глобални југ, имамо највећи удео у будућности. Три четвртине човечанства живи у нашим земљама”, рекао је на отварању самита „Глас глобалног југа – 2023.” у Њу Делхију средином јануара. „Наш глас мора бити равноправан. Стога, како се 80-годишњи модел глобалног управљања полако мења, требало би да покушамо да обликујемо поредак у настајању”, рекао је премијер Моди.

„Већину глобалних проблема није створио глобални Југ. Но, ти проблеми више утичу на нас”, истакао је индијски премијер и додао: „то смо видели у последицама пандемије, климатских промена, тероризма, чак и сукоба у Украјини. Проналажење решења, такође, не узима у обзир нашу улогу или наш глас.”

Када је 1. децембра прошле године, Индија преузела председавање Г-20. Моди је рекао да ће Њу Делхи промовисати универзални осећај „јединства” и хармоније за решавање глобалних проблема. „Приоритети нашег председавања у Г-20 ће бити формирани у консултацијама не само са нашим партнерима у групи, већ и са нашим сапутницима са глобалног југа, чији се гласови обично не слушају”, написао је Моди за московски економски дневник „Комерсант”.

Последњих година се америчко-индијско партнерство проширило далеко и широко, од Хаваја до Хималаја, од одбране и поморске безбедности до вакцина, климатских промена и, у новије време, ланаца снабдевања. Ипак, хладноратовске представе Вашингтона о Индији и поимање Бајденове администрације о подели света на „Ми против њих” усложњава односе са Њу Делхијем.

Почетком 2023. је Би-Би-Си објавио документарни филм о премијеру Модију, поново покренувши полемику о хиндуистичко-муслиманским нередима пре 20 година. Документарни филм није био случајан, о чему сведочи неколико дана касније извештај њујоршке компаније за истраживање инвестиција Хинденбург. Оптужбе за превару одузеле су 100 милијарди долара индијском олигарху Гаутаму Аданију. Адани, за кога се тврди да је близак премијеру, брзо је од другог најбогатијег на свету пао на 25. место и почело је да се прича о могућим последицама по Индију.

Та два инцидента је повезао Џорџ Сорос, напао Модија и позвао на „демократску ренесансу” у Индији. Наиме, Моди је критикован у средишњим западним медијима због, како га на Западу и у делу домаће опозиције доживљавају, „хиндуистичког препорода” већинског народа у земљи у којој живи и преко 200 милиона муслимана, те да је угрозио неке од главних стубова индијске демократије: једнак третман свих грађана, право на неслагање, независност судова и медија.

Министар Џаишанкар је коментарисао да је Сорос „стар, богат, тврдоглав и опасан, верује да би његови ставови требало да одреде како функционише читав свет”... „Ми смо земља која је прошла кроз колонијализам, свесни смо опасности онога што се дешава када се интервенише споља ... то нас мучи ... уколико се бавите овом врстом застрашивања.”

Џаишанкар је сугерисао да, за разлику од типичног „евроатлантског погледа” Џорџа Сороса, постоји потреба за „расправама и разговорима које морамо водити о демократији”. То укључује и оне вредности по којима демократија успоставља равнотежу у свету „и постаје мање евроатлантска”.

Индија је у осетљивом периоду. Следеће две деценије ће дефинисати Барат 21. век. Честитајући нацији 75. годишњицу независности премијер Моди је летос поручио да ће наредних четврт века бити пресудни за Индију. Моди за стогодишњицу обнављања независности 2047, има визију достизања „амрит кала”, или развијеног доба.

Уредник и новинар