Јубилеј Шесте београдске гимназије

Давне 1951. године завршили смо Шесту мушку гимназију у Београду. Остаје нам у сећању као драга и добра гимназија која нам је онда много значила, а значи нам и сада. С мањим изузецима, у њој је било доста међусобне толеранције и разумевања. Имала је много добрих професора које смо поштовали и уважавали.

Ова гимназија, као непотпуна средња, основана је 1933. године, указом у којем је стајало: „Његово величанство Александар I по милости Божијој и вољи народној краљ Југославије, на предлог господина министра просвете благоволео је указом својим од данашњег решити да се отвори непотпуна мушка реална гимназија у Београду”. А 1936. године, указом краљевих намесника, постала је потпуна, осмогодишња гимназија.

Као Шеста мушка радила је закључно са школском 1952/53. годином, када су, решењем Градског већа Народног одбора града Београда, од посебних мушких и посебних женских гимназија формиране мешовите гимназије.

Шеста београдска гимназија, која баштини традицију Шесте мушке, ово име је први пут добила 1958. године. Од тада до данас, следећи реформе образовног система, мењала је не само име, већ и карактер школе. Поменимо да је била и Образовно-васпитни центар усмереног образовања „Звездара”. Иако не спада у најстарије београдске гимназије, ове године обележава леп јубилеј – 90 година постојања. Садашњим ученицима и наставном особљу желимо пуно успеха у раду као и добру припрему за свечано обележавање годишњице.

За нас тројицу, овај јубилеј наше бивше гимназије има и посебан значај. Ми смо њени вршњаци – рођени смо исте године кад је она основана.

И на крају, али најближе срцу: са дужним пијететом сећамо се наших школских другова који нису дочекали годину у којој Шеста обележава 90. годишњицу свог оснивања.

Радован Здравковић, 
Владислав Јовановић,
Александар Блажек