Већина декана прихвата државну матуру уместо пријемног испита

Већина од укупно 31 декана на Универзитету у Београду тренутно је опредељена само за државну матуру, без пратећих додатних селекционих испита, који би били услов за добијање индекса њихових установа, сазнаје „Политика” међу члановима ректорског колегијума након овонедељног састанка, који су челници факултета и универзитета имали са Бранком Ружићем, министром просвете. Он је фотографије са поменутог скупа у Ректорату нашег највећег универзитета поделио на свом твитер налогу уз коментар: „Дијалог са деканима Универзитета у Београду на тему увођења државне матуре се наставља како бисмо осигурали најбоље за наше будуће академске грађане. Овим се унапређује квалитет образовања и осигурава олакшавање уписа на жељене факултете.” Како за наш лист појашњава проф. др Дејан Филиповић, проректор за наставу УБ, на ранијем, првом састанку је деканима одржана презентација пројекта Државна матура, након чега су они представницима министарства о томе поставили поприлично питања.

– Сада је министар Ружић дошао код нас са одговорима на та питања. Представници државе су нам максимално изашли у сусрет и ублажили доста услова, то је мишљење свих декана УБ. Став који су декани засад заузели је незваничан, јер чекамо да Министарство просвете одреди нови датум када би сви они требало и званично да се изјасне по питању увођења државне матуре, након два прошлогодишња неуспела круга изјашњавања. Очекујем да тај рок буде средином или крајем марта – открива проректор Филиповић.

Додаје да поједини факултети који имају своје специфичности остају при ставу да уз државну матуру треба спровести и неку врсту испита провере склоности кандидата, коју сви они и даље у жаргону називају пријемни испит, а да би поменутим подзаконским актом требало да буде дефинисано име и тог елиминационог теста и како ће изгледати.  За тај додатни испит као вид селекције залажу се, каже, и они декани код којих је највећа навала матураната.

Подсетимо, спровођење државне матуре као провере ђачког средњошколског знања, у виду селекционог испита за упис на факултете, Министарство просвете за ђаке четворогодишњих средњих школа најављује за крај јуна или почетак јула 2024. године, док би ученици трогодишњих средњих школа стручни испит требало да имају већ на крају текуће школске године.

Декан специфичног и веома популарног Стоматолошког факултета у Београду проф. др Алекса Марковић истиче да они остају при ставу да за добијање индекса те установе треба комбиновати државну матуру са пријемним испитом.

– И то не само привремено, у прелазном периоду од три, четири године, већ неки део пријемног треба да постоји стално, ма како га назвали. Тај део испита би подразумевао проверу знања из средње школе која се тиче предмета везаних за стоматолошку струку, а то су хемија и биологија – изричит је Марковић.

Проф. др Данимир Мандић, декан Учитељског факултета, открива да им је на састанку у Ректорату недвосмислено речено да уз државну матуру није дозвољено организовање било каквог пријемног који би садржао испитивање знања из средње школе, али да могу да обаве провере склоности кандидата.

– Ми из заједнице декана учитељских факултета у Србији смо усагласили став да нам не требају те додатне провере склоности, али да бисмо на државној матури прихватили било који предмет као трећи, јер су нам сви подједнако важни, док се творци пројекта залажу да се трећи део теста државне матуре ограничи на само два, три предмета. Због интердисциплинарности ми желимо да дамо средњошколцима у том делу ширину избора и надам се да ћемо успети за то да се изборимо. Одлично је што је одлучено да се рангирање кандидата за добијање индекса, ипак, обавља на факултетима, док тест државне матуре полажу у школама. То је корисно за факултете попут Филозофског и Дефектолошког, који имају атрактивне смерове Психологија или Дефектологија. Јер да држава обавља рангирање, били би попуњени само ти смерови који су прва жеља матураната, а уз бодовање на факултетима моћи ће вишак кандидата да се прелије и на остале смерове – појашњава Мандић.

Декан Мандић: Бришу доњи праг поена за упис на буџет

Декан Данимир Мандић открива и да је на последњем састанку представника декана УБ и Министарства просвете речено да ће уз увођење државне матуре као селекционог испита бити избрисана доња граница за упис на буџет која је раније била укупно 51 поен.

– Сада је речено да она неће постојати приликом уписа, што значи да ћемо ићи ка попуњавању свих буџетских места. А остаје она селекција студената на каснијим годинама студија, при којој они који не испуне услов прелазе из редовних у самофинансирајуће. То ми се свиђа јер се догађа да ђаци услед велике треме не ураде добро елиминациони испит за упис на факултет, будућу државну матуру, али се после покажу као одлични студенти. Зашто им од почетка не пружити шансу да буду на буџету, тамо где остане места. Има и обрнутих случајева, да нам дођу на буџет јер су, уз протекцију, имали одличан успех у школи, а после трокирају на студијама. Е, зато је битна селекција на другој години, при којој такви студенти онда пређу у самофинансирајуће, и ту се види право знање наших студената – појашњава декан Мандић.