Малигна болест није препрека да се стекне потомство

Око осам одсто популације добије неку малигну болест пре 40. године, а многи од њих се нису остварили као родитељи. Према подацима америчког регистра за карцином дојке, једна од 228 жена добије рак дојке у својим тридесетим годинама, а једна од 69 у 40. годинама. Зато је замрзавање репродуктивних ћелија једина нада оболелима од разних врста малигнитета да ће након завршеног лечења моћи да дођу до потомства. Замрзавање полних ћелија и ембриона за оболеле од малигних болести сада ће бити омогућено на терет Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО). Право на замрзавање пре почетка лечења имаће жене до 40 година, односно мушкарци до 50 година, уколико немају потомство или дете у постојећој заједници. Битно је да имају мишљење конзилијума, а затим одлазе на комисију за вантелесну оплодњу ради добијања сагласности за замрзавање полних ћелија.

Како за „Политику” истиче др Милан Миленковић, из Лабораторије за регенеративну медицину и трансплантацију Универзитета у Гетеборгу, резултати лечења малигних болести су много бољи него пре 30 година, тако да се нека од ових обољења попут оних у лимфним жлездама и неке врсте леукемија лече у више од 80 одсто случајева. Циљ лечења је да се или потпуно излечи рак или да се претвори у хроничну болест. То се односи и на карцином дојке ако се открије у раној фази.

– Број пацијената оболелих од карциномa је у порасту у целом свету. Лечење карцинома цитостатицима, зрачењем и хируршком методом може имати јако негативан утицај по функцију јајника и тестиса и тиме се смањује шанса или потпуно спречава остваривање трудноће и рађање деце. Цитостатици и зрачење, поред тога што спречавају раст малигних ћелија, „убијају” и здраве ћелије, где су јајници и тестиси највише угрожени. Поједини цитостатици и зрачење високим дозама могу потпуно да прекину функцију јајника и тестиса. У последњих око 15 година постоји енорман напредак репродуктивне медицине да се фертилитет заштити пре лечења злоћудних болести, али и пре лечења неких доброћудних болести које се третирају цитостатицима. Тај ужи део репродуктивне медицине се издвојио под именом онкофертилитет или репродуктивна онкологија – објашњава др Миленковић.

Наш саговорник напомиње да је приступ презервације фертилитета индивидуалан и да зависи од година, болести, врсте терапије, партнерског статуса, прогнозе основне болести. Нису сви цитостатици штетни за јајнике и тестисе. Суштина је да се репродуктивне ћелије, то јест јајне ћелије и сперматозоиди, или ткиво јајника или тестиса замрзне и сачува, и онда искористи после излечења основне болести, то јест када ординирајући онколог сматра да је могуће искористити ћелије и ткиво.

– Код мушкараца после пубертета замрзавају се сперматозоиди пре лечења и то је метода која је одавно у клиничкој пракси. Последњих 10 година се много радило на замрзавању ткива тестиса код дечака пре пубертета, који још увек немају могућност ејакулације. Та метода почиње да се примењује и у клиничкој пракси и са акумулацијом знања ће убрзо постати стандардна клиничка метода. Код жена имамо више опција: замрзавање јајних ћелија, замрзавање ембриона код оних који имају партнера, замрзавање ткива јајника и хируршко „измештање” јајника из зоне зрачења.

Замрзавање јајних ћелија је једноставнија метода, не захтева хируршку интервенцију. Јајници се стимулишу хормонима да би се добио што већи број јајних ћелија, пошто са бројем јајних ћелија расте и шанса за трудноћу. Када пацијенткиња оздрави, јајне ћелије се одмрзну, оплоде сперматозоидима партнера или донора, и онда се тако оплођена ћелија, то јест ембрион стави у материчну дупљу. Код жена које имају партнере се замрзавају оплођене јајне ћелије, то јест ембриони. Треба нагласити да су ембриони „власништво” пара и да их жена не може искористити без сагласности партнера. Када су у питању јајне ћелије, жена сама одлучује кад и како ће их искористити – истиче др Миленковић.

Замрзавање ткива јајника захтева најпре узимање ткива хируршком методом, најчешће лапараскопском техником, када се камера убаци у трбушну дупљу где пацијент има три мала реза од 5 до 12 милиметара. Ткиво јајника се затим замрзне и трансплантира, то јест врати у организам жене по оздрављењу. Код враћања ткива јајника треба имати на уму да код појединих болести постоји ризик да се врате и малигне ћелије основне болести, ако су метастазирале у јајник. Да би се ризик свео на минимум, ткиво се детаљно проверава лабораторијским методама.

– Данас је замрзавање јајника и трансплантација постала стандардна клиничка метода и скинута је такозвана ознака „експерименталне методе”. Предност код трансплантације јајника је што се трудноћа може остварити и природним путем, и што жена добије на квалитету живота, пошто се поврати и хормонска функција. Такође, некад се терапија цитостатицима мора почети у року од неколико дана и тада је само замрзавање ткива јајника опција, пошто стимулација јајника пре замрзавања јајних ћелија и ембриона траје десетак дана. Код девојчица пре пубертета, које ће имати агресивну терапију, замрзава се ткиво јајника, пошто пре пубертета није могуће замрзавати јајне ћелије. Најбоље је да се ткиво јајника замрзне пре лечења цитостатицима и зрачењем, али се може радити и после терапије. Код пацијената са леукемијом се и ради замрзавање јајника после третмана цитостатицима, када је пацијенткиња у „ремисији”, то јест када је ризик да су малигне ћелије присутне у крвотоку минималан. По излечењу болести се ткиво јајника одмрзне и посебном хируршком техником трансплантира у организам жене – наводи др Миленковић, који је био у тиму стручњака који су урадили прву трансплантацију материце на свету.

До сада је рођено око 200 деце после трансплантације јајника и она су потпуно здрава. Такође је рођено и неколико стотина деце после вантелесне оплодње, где су коришћене одмрзнуте јајне ћелије, и ти малишани су такође рођени здрави, а трудноће су прошле без компликација.

– Да би жена имала шансу од 80 одсто да роди дете после замрзавања јајних ћелија, мора имати бар 15 сачуваних ћелија. Треба нагласити да су шансе за трудноћу много веће када се јајне ћелије и ткиво замрзне пре 36. године. Јајне ћелије и ткиво јајника се могу замрзнути и из „социјалних” разлога, када жена нема партнера или хоће због приватних разлога да одложи рађање. Замрзавање ткива јајника даје могућност и да се то ткиво трансплантира и кад жена уђе у менопаузу да би се ублажили симптоми менопаузе, умањио ризик за болести срца и крвних судова и смањење густине костију. У том случају није потребна хормонска супституциона терапија – каже др Миленковић.

За жене и мушкарце који нису сачували ткиво јајника или јајне ћелије пре лечења, а није им се вратила функција јајника, донација јајних ћелија и сперматозоида је могућност да се оствари потомство. Донација је дозвољена у Србији, али нажалост није заживела у пракси, па је сада о трошку РФЗО-а омогућен увоз репродуктивних ћелија из иностранства.

– Када се зрачи мала карлица, јајници се могу „изместити” тако што се лапараскопском техником јајници са крвним судовима фиксирају ван мале карлице, тако да се избегне директно зрачење – додаје наш саговорник.

И трансплантација материце се такође може сврстати у онкофертилитет. Женама којима је одстрањена материца због рака грлића материце, а које нису оствариле потомство, може се у свету урадити трансплантација материце од неке друге жене. До сада је у свету рођено око четрдесет беба после ове интервенције.