Maligna bolest nije prepreka da se stekne potomstvo

Oko osam odsto populacije dobije neku malignu bolest pre 40. godine, a mnogi od njih se nisu ostvarili kao roditelji. Prema podacima američkog registra za karcinom dojke, jedna od 228 žena dobije rak dojke u svojim tridesetim godinama, a jedna od 69 u 40. godinama. Zato je zamrzavanje reproduktivnih ćelija jedina nada obolelima od raznih vrsta maligniteta da će nakon završenog lečenja moći da dođu do potomstva. Zamrzavanje polnih ćelija i embriona za obolele od malignih bolesti sada će biti omogućeno na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Pravo na zamrzavanje pre početka lečenja imaće žene do 40 godina, odnosno muškarci do 50 godina, ukoliko nemaju potomstvo ili dete u postojećoj zajednici. Bitno je da imaju mišljenje konzilijuma, a zatim odlaze na komisiju za vantelesnu oplodnju radi dobijanja saglasnosti za zamrzavanje polnih ćelija.

Kako za „Politiku” ističe dr Milan Milenković, iz Laboratorije za regenerativnu medicinu i transplantaciju Univerziteta u Geteborgu, rezultati lečenja malignih bolesti su mnogo bolji nego pre 30 godina, tako da se neka od ovih oboljenja poput onih u limfnim žlezdama i neke vrste leukemija leče u više od 80 odsto slučajeva. Cilj lečenja je da se ili potpuno izleči rak ili da se pretvori u hroničnu bolest. To se odnosi i na karcinom dojke ako se otkrije u ranoj fazi.

– Broj pacijenata obolelih od karcinoma je u porastu u celom svetu. Lečenje karcinoma citostaticima, zračenjem i hirurškom metodom može imati jako negativan uticaj po funkciju jajnika i testisa i time se smanjuje šansa ili potpuno sprečava ostvarivanje trudnoće i rađanje dece. Citostatici i zračenje, pored toga što sprečavaju rast malignih ćelija, „ubijaju” i zdrave ćelije, gde su jajnici i testisi najviše ugroženi. Pojedini citostatici i zračenje visokim dozama mogu potpuno da prekinu funkciju jajnika i testisa. U poslednjih oko 15 godina postoji enorman napredak reproduktivne medicine da se fertilitet zaštiti pre lečenja zloćudnih bolesti, ali i pre lečenja nekih dobroćudnih bolesti koje se tretiraju citostaticima. Taj uži deo reproduktivne medicine se izdvojio pod imenom onkofertilitet ili reproduktivna onkologija – objašnjava dr Milenković.

Naš sagovornik napominje da je pristup prezervacije fertiliteta individualan i da zavisi od godina, bolesti, vrste terapije, partnerskog statusa, prognoze osnovne bolesti. Nisu svi citostatici štetni za jajnike i testise. Suština je da se reproduktivne ćelije, to jest jajne ćelije i spermatozoidi, ili tkivo jajnika ili testisa zamrzne i sačuva, i onda iskoristi posle izlečenja osnovne bolesti, to jest kada ordinirajući onkolog smatra da je moguće iskoristiti ćelije i tkivo.

– Kod muškaraca posle puberteta zamrzavaju se spermatozoidi pre lečenja i to je metoda koja je odavno u kliničkoj praksi. Poslednjih 10 godina se mnogo radilo na zamrzavanju tkiva testisa kod dečaka pre puberteta, koji još uvek nemaju mogućnost ejakulacije. Ta metoda počinje da se primenjuje i u kliničkoj praksi i sa akumulacijom znanja će ubrzo postati standardna klinička metoda. Kod žena imamo više opcija: zamrzavanje jajnih ćelija, zamrzavanje embriona kod onih koji imaju partnera, zamrzavanje tkiva jajnika i hirurško „izmeštanje” jajnika iz zone zračenja.

Zamrzavanje jajnih ćelija je jednostavnija metoda, ne zahteva hiruršku intervenciju. Jajnici se stimulišu hormonima da bi se dobio što veći broj jajnih ćelija, pošto sa brojem jajnih ćelija raste i šansa za trudnoću. Kada pacijentkinja ozdravi, jajne ćelije se odmrznu, oplode spermatozoidima partnera ili donora, i onda se tako oplođena ćelija, to jest embrion stavi u materičnu duplju. Kod žena koje imaju partnere se zamrzavaju oplođene jajne ćelije, to jest embrioni. Treba naglasiti da su embrioni „vlasništvo” para i da ih žena ne može iskoristiti bez saglasnosti partnera. Kada su u pitanju jajne ćelije, žena sama odlučuje kad i kako će ih iskoristiti – ističe dr Milenković.

Zamrzavanje tkiva jajnika zahteva najpre uzimanje tkiva hirurškom metodom, najčešće laparaskopskom tehnikom, kada se kamera ubaci u trbušnu duplju gde pacijent ima tri mala reza od 5 do 12 milimetara. Tkivo jajnika se zatim zamrzne i transplantira, to jest vrati u organizam žene po ozdravljenju. Kod vraćanja tkiva jajnika treba imati na umu da kod pojedinih bolesti postoji rizik da se vrate i maligne ćelije osnovne bolesti, ako su metastazirale u jajnik. Da bi se rizik sveo na minimum, tkivo se detaljno proverava laboratorijskim metodama.

– Danas je zamrzavanje jajnika i transplantacija postala standardna klinička metoda i skinuta je takozvana oznaka „eksperimentalne metode”. Prednost kod transplantacije jajnika je što se trudnoća može ostvariti i prirodnim putem, i što žena dobije na kvalitetu života, pošto se povrati i hormonska funkcija. Takođe, nekad se terapija citostaticima mora početi u roku od nekoliko dana i tada je samo zamrzavanje tkiva jajnika opcija, pošto stimulacija jajnika pre zamrzavanja jajnih ćelija i embriona traje desetak dana. Kod devojčica pre puberteta, koje će imati agresivnu terapiju, zamrzava se tkivo jajnika, pošto pre puberteta nije moguće zamrzavati jajne ćelije. Najbolje je da se tkivo jajnika zamrzne pre lečenja citostaticima i zračenjem, ali se može raditi i posle terapije. Kod pacijenata sa leukemijom se i radi zamrzavanje jajnika posle tretmana citostaticima, kada je pacijentkinja u „remisiji”, to jest kada je rizik da su maligne ćelije prisutne u krvotoku minimalan. Po izlečenju bolesti se tkivo jajnika odmrzne i posebnom hirurškom tehnikom transplantira u organizam žene – navodi dr Milenković, koji je bio u timu stručnjaka koji su uradili prvu transplantaciju materice na svetu.

Do sada je rođeno oko 200 dece posle transplantacije jajnika i ona su potpuno zdrava. Takođe je rođeno i nekoliko stotina dece posle vantelesne oplodnje, gde su korišćene odmrznute jajne ćelije, i ti mališani su takođe rođeni zdravi, a trudnoće su prošle bez komplikacija.

– Da bi žena imala šansu od 80 odsto da rodi dete posle zamrzavanja jajnih ćelija, mora imati bar 15 sačuvanih ćelija. Treba naglasiti da su šanse za trudnoću mnogo veće kada se jajne ćelije i tkivo zamrzne pre 36. godine. Jajne ćelije i tkivo jajnika se mogu zamrznuti i iz „socijalnih” razloga, kada žena nema partnera ili hoće zbog privatnih razloga da odloži rađanje. Zamrzavanje tkiva jajnika daje mogućnost i da se to tkivo transplantira i kad žena uđe u menopauzu da bi se ublažili simptomi menopauze, umanjio rizik za bolesti srca i krvnih sudova i smanjenje gustine kostiju. U tom slučaju nije potrebna hormonska supstituciona terapija – kaže dr Milenković.

Za žene i muškarce koji nisu sačuvali tkivo jajnika ili jajne ćelije pre lečenja, a nije im se vratila funkcija jajnika, donacija jajnih ćelija i spermatozoida je mogućnost da se ostvari potomstvo. Donacija je dozvoljena u Srbiji, ali nažalost nije zaživela u praksi, pa je sada o trošku RFZO-a omogućen uvoz reproduktivnih ćelija iz inostranstva.

– Kada se zrači mala karlica, jajnici se mogu „izmestiti” tako što se laparaskopskom tehnikom jajnici sa krvnim sudovima fiksiraju van male karlice, tako da se izbegne direktno zračenje – dodaje naš sagovornik.

I transplantacija materice se takođe može svrstati u onkofertilitet. Ženama kojima je odstranjena materica zbog raka grlića materice, a koje nisu ostvarile potomstvo, može se u svetu uraditi transplantacija materice od neke druge žene. Do sada je u svetu rođeno oko četrdeset beba posle ove intervencije.