Važnost negovanja filmova za decu

Pula – Višestruko na 73. Pula festivalu nagrađeni „Glavonja” Marine Andree Škop i Vande Rajmanove (rediteljke iz Slovačke), film za decu i za kompletno porodični odlazak u bioskope, nudi savršen balans humora, napetosti i edukacije, i na pristupačan način uči najmlađe da nisu svi isti i da svet treba gledati iz različitih uglova.

Škopova i Rajmanova na maštoviti način spajaju igrani film i animaciju, kroz napetu detektivsku avanturu prirodno i toplo progovaraju o važnim temama, poput neurorazličitosti, inkluziji i empatiji i pred publiku donose 83 minuta čistog filmskog zadovoljstva podstaknutog jarkim koloritom i neodoljivom igrom malenih glumaca.

Sama priča ovog filma prati desetogodišnju devojčicu Alisu i njenog starijeg brata Milana, koji ima autizam, a nadimak Glavonja mu je sama dala jer stalno nosi na glavi zaštitnu kacigu. Alisin život sa Milanom, ni za nju ni za njene roditelje, nije baš sasvim lak. Sve je ovom dečaku, koji je najsrećniji kada u tišini svoje sobe neprestano po papiru crta prave linije, podređeno i sve se čini da bi se sprečilo njegovo uznemiravanje i „izbacivanje” van kontrole. A deca su deca, ona gradska komšijska u dvorištu zgrade vazda bučna i od Alise, a naročito od Milana ( na kojeg se gleda sa podozrenjem, kao da je reč o zaraznoj bolesti) potpuno otuđena. Alisa bi da se druži, ali nema s kim. Nije sigurna u to da li voli svoga brata, jer sve mora biti „po njegovom”. Prerano je odrasla, nosi veliku odgovornost i saučestvuje u borbi svojih roditelja sa okrutnim socijalnim službama koje bi da odvedu Milana u dom. I tako je sve do odlaska čitave porodice u drugo mesto, u udaljenu kuću na periferiji, okruženu šumom, livadama, cvećem. I tu se događa preokret koji ispunjava gledaočeva srca. Alisa tu pronalazi tri drugara, a Glavonja pokazuje spremnost da ostavi svoje crtanje linija, priključi se deci u igri koja poprima sve obrise prave detektivske istrage i potrage za iznenada nestalim roditeljima.

Najveća snaga scenarija ovog filma je u tome što se Milanova različitost ne prikazuje kao prepreka, već kao ključ za rešavanje misterije, jer njegova jednostavna, pravolinijska vizuelna perspektiva postaje supermoć da se spasava čitava ova stvar i nastala drama. Spajanjem igranih scena s animacijom stvoren je čaroban svet koji drži pažnju najmlađih gledalaca, a dečija glumačka postava deluje tako prirodno i uverljivo, dok kao petorka isijavaju sa ekrana gotovo opipljivu međusobnu hemiju. Osim što je vizualno privlačan i zabavan, „Glavonja” ima i tu snažnu pedagošku vrednost, jer pristupačno portretiše dinamiku unutar porodice deteta sa autizmom i prikazuje sve moguće izazove s kojima se susreću takozvana „staklena deca”, jer njihova braća i sestre najčešće moraju preuzeti na sebe mnogo odgovornosti. U nastanku ovog dečijeg filma, koji je u Hrvatskoj dobio i pozitivno mišljenje nadležnih institucija uz preporuke za korištenje u nastavi, učestvovala je i srpka producentska kuća „This and That Production” na čelu sa producentkinjom Snežanom van Hauvelingen, tako da postoji mogućnost i njegovog poželjnog prikazivanja i u Srbiji.

Sa filmom „Glavonja”, ali i sa Hitrecovim „Drug dnevnik Pauline P” i Ostojićevim animiranim „Kristalni planet”, hrvatska kinematografija je još jednom pokazala i dokazala kako istrajno, iz godine u godinu, neguje formu dečijeg filma , ali i njihove autore. U srpskoj kinematografiji to je odavno postala misaona imenica. Srpski filmski autori kao da nemaju interesovanja za pisanje i snimanje filmova za decu i odrasle u njihovoj bioskopskoj pratnji. Šteta.

Hrvati su zato u takmičenje u pulskoj Areni doneli i nastavak hvaljenog i gledanog porodičnog filma „Drugi dnevnik Pauline P” u režiji Nevena Hitreca, a prema dečijem romanu Sanje Polak. Za razliku od prvog Paulininog „Dnevnika” viđenog 2023. ovaj nastavak sa sobom donosi zreliji filmski jezik, dublje emocije, ali i mračnije teme prilagođene sada petom razredu ( u prvom filmu Paulina je išla u treći razred osnovne). U prvom filmu fokus je bio na dečijoj mašti, prvim simpatijama i uobičajenim porodičnim problemima, dok se sada Paulina u petom razredu suočava sa vršnjačkim nasiljem, strogim profesorima i teškom spoznajom o bakinoj bolesti. I dok je u prvom filmu ova devojčica bila samouvereni individualac sa bujnom maštom koja stalno pronalazi rešenja za situacije u kojima se nađe, Paulina sada odrasta uz učenje važne lekcije da se život ne sastoji samo od pobeda... „Drugi dnevnik Pauline P” je već imao izvanredan bioskopski život u Hrvatskoj, zasluženo ogroman broj gledalaca i prikazivanje po festivalima u inostranstvu.

Specijalnom „Zlatnom arenom” nagrađeni dugometražni animirani film „Kristalni planet” autora Arsena Antona Ostojića („Ta divna splitska noć”, „Ničiji sin”, „Halmin put”, „F20”), takođe, pripada žanru dečijeg porodičnog filma. Ambiciozan, povremeno vizualno neujednačen, ali svakako hvale vredan Ostojićev žanrovski iskorak u animiranu naučnu fantastiku. Njegov „Kristalni planet” nudi i snažne ekološke, ali i antikapitalističke poruke i jasno istupa protiv uništavanja prirode i korporativne pohlepe. Naravno, uz jezik i animirane likove koji su razumljivi i najmlađoj publici. Žiri za dodelu nagrada je u svom obrazloženju predočio i važnost emotivne posvete Arsena Ostojića zaosavštini velikana jugoslovenskog i hrvatskog animiranog filma Dušana Vukotića.

Za hrvatsku kinematografiju i 73. Pulski festival bila je ovo berićetna godina što se tiče filmova za decu i porodicu, i za sve odrasle željne podsećanja na doba bezbrižnosti, razigranosti i sreće.

SKUC prvi put i sponzor Pula festivala

Pula – Duga je tradicija da Srpski Kulturni centar Istre, sa izložbom fotografija i filmskih plakata u svom galerijskom prostoru u Maksimilijanovoj ulici u srcu starog grada, zvanično načini uvertiru u danima pred početak Pulskog festivala.

Ovog puta izložba je posvećena preminulom glumcu Žarku Lauševiću (1960 – 2023) i kroz plakate, fotografije iz porodične arhive i arhivsku građu, uz poseban osvrt na ulogu u filmu „Oficir s ružom”, za koju je Laušević 1987. godine Puli bio nagrađen „Zlatnom arenom” za najbolju mušku ulogu, načinjen je dirljivi omaž o kojem su pre neki dan govorili Miloš Bajić, direktor SKUC, nova direktorka Pula festivala Vlatka Kolarović i predstavnik FCS Miroljub Vučković.

Tokom priređenog prijema za festivalske goste Miloš Bajić je za „Politiku” otkrio da je ove godine Srpski kulturni centar Istre prvi put i jedan od zvaničnih sponzora Pula festivala i da to podrazumeva iznos od 6.000 evra namenjenih za smeštaj festivalskih gostiju...