Хрватин описао како су Величковића намамили у клопку и отели

Бојан Хрватин, други сведок окривљени у процесу против Беливуковог клана почео је јуче своје излагање пред Специјалним судом. Према споразуму који је потписао са тужиоцем, Хрватин је осуђен на казну затвора од 13 година.

Он је рекао да је члан криминалне групе Вељка Беливука и Марка Миљковића постао после изласка са одслужења казне у затвору Забела, и то посредством оптуженог Милоша Будимира. Био је, како је навео, члан криминалне, али не и навијачке групе „Принципи”, иза које је заправо стајала криминална група Беливук–Миљковић. Казао је да је у затвору ушао у конфликт са Славољубом Трајковићем Трајком, а након изласка на слободу чуо је приче да Трајко хоће да га убије и „исецка”, као и Беливука.

Према наводима из оптужнице, група је убила Александра Глигоријевића јер је заједно са Трајком планирао Беливукову ликвидацију, док је на фотографијама из куће у Ритопеку Глигоријевићу урезано на леђима „Трајко”.

Трајковић је, иначе, ухапшен у марту прошле године због рањавања шефа обезбеђења ноћног клуба „Стефан Браун”.

Хрватин је посведочио како му је Миљковић испричао да је Љубомира Марковића Кићу убио Љубомир Лаиновић, који је, према сведочењу Срђана Лалића, и сам касније убијен. После његове ликвидације, припадници ове групе, према речима Хрватина, схватили су да их је снимила надзорна камера са једне пумпе. Зато су после тога отишли на пумпу са полицијским значкама да питају за снимак са надзорне камере, али су им радници казали да није радила.

Хрватин је навео да од свих припадника групе најдуже познаје Срђана Лалића, јер су заједно били навијачи Рада. Додао је да је касније кренуо с браћом Будимир да продаје марихуану.

Хрватин је у Забели одслужио казну од 15 година затвора због убиства навијача ФК Вождовац 2005. године.

Испричао је и да се договорио са вођама клана да намами Горана Величковића како би га они отели и касније убили. По изласку из затвора, како је изјавио, почео је да сарађује са Величковићем око наркотика и спријатељио се са њим, а по наговору Миљковића и Беливука пристао је да га намами причом о куповини пиштоља.

Величковић је према Хрватиновим речима, од њега тражио да му нађе пиштољ, након чега је Беливук дошао на идеју да му понуде њихове пиштоље. Окривљени сарадник је детаљно објаснио план и припрему пред Величковићеву отмицу. Навео је да га је тог дана повезао и по договору са кланом, довео до њиве, где је требало да купи пиштољ од „маторог”, односно оптуженог Небојше Јанковића.

Према Хрватиновим тврдњама, након што су припадници групе искочили из кукуруза, вичући „полиција” и савладали Величковића, Хрватин је викнуо: „Матори, шта ми уради, што ми намести полицију.”

Хрватин је испричао да се према Величковићу понашао пријатељски како не би посумњао да ће га отети и касније убити. Миљковић је, како је изјавио Хрватина, био највеселији када је Хрватин пристао да намами Величковића, јер га је највише мрзео. Додао је и да је он био задужен да га убије. Током планирања Величковићеве отмице, Миљковић је дао предлог да се то уради на једном паркингу, где је, како је навео Хрватин, отет и човек ког су звали Свиња.

Окривљени сарадник је казао да су припадници групе Мирка Којића звали Свиња, те да су га отели на паркингу и убили.

Хрватин је испричао да му је Миљковић рекао да је ова група уз „кавачки клан”, као и да је вођа Радоје Звицер.

Возни парк

Срђан Лалић, сведок окривљени који је први сведочио, јуче је завршио своје излагање. Њему је судско веће предочило фотографије аутомобила заплењених од криминалног клана. Он је препознао црни аутомобил марке „шкода суперб” наводећи да су њега возили припадници обезбеђења Беливука и Миљковића.

Затим је за црни „ауди а-4” рекао да мисли да је тим аутомобилом праћен Лазар Вукићевић, док је „опел астру” означио као возило оптуженог Влада Драганића.

Бели „рено” су, према Лалићевим тврдњама, припадници користили за пратњу чланова супарничке групе, а за црног блиндираног „бе-ем-веа” Лалић је казао да су њиме ишли у Ритопек и да је коришћен приликом отмице Милана Љепоје. Додао је да је препознао у том аутомобилу кључ од своје гараже.

Лалић је препознао и џип марке „шкода”. Навео је да су га користили Беливук и Миљковић, и он са њима дан пре отмице Љепоје. Такође, препознао је и блиндирано возило „мерцедес” које је, према његовим речима, припадало Марку Будимиру, док је блиндирани „бе-ем-ве” возио његов брат Милош Будимир, а како је Лалић појаснио тај аутомобил је узет од Љубомира Лаиновића.

Лалић је за црног блиндираног „аудија” казао да припада Беливуку, док је за бели „мерцедес ГЛЕ” навео да је узет од Здравка Радојевића.

Супруга Марка Будимира је, према Лалићевим речима, возила бели џип марке „ренџ ровер”, док је Миљковићева супруга возила белог „бе-ем-веа”.