Оговарање је здраво

Колико времена дневно трошите на трачарење? Петнаестак минута, пола сата или цело поподне? Без обзира на минутажу, оговарању сви дајемо свој допринос – тако бар говоре најновије студије социјалних психолога који тврде да овој „вербалној гимнастици” у просеку посвећујемо између трећине и петине својих разговора. Мушкарци с једнаком страшћу трачаре као жене, а пријатељи и познаници су најслађи материјал за трач: статистика каже да ће све оно што сте, уз завет апсолутне тишине, поверили најбољем пријатељу, он највероватније поделити са још две особе које ће ту слатку тајну проследити на још две адресе...

Сваки трач почиње као Шехерезада у „1001 ноћи”: „Чула сам...” Али, потом не следи прича о цару, већ о колегиници из кадровског одељења или пријатељици која је недавно открила да њен муж има „ваннаставне” активности. Јавне личности и њихов „тајни” живот су следећа омиљена тема трачева – чаршија се свакодневно наслађује причама ко је отео већи плен у естрадној бракоразводној парници, која телевизијска водитељка користи услуге естетских хирурга, чија деца разуларено дивљају под утицајем дрога…

Неуропсихијатар др Петар Бокун подсећа да трач није „ауторско дело” савременог човека – од када постоји цивилизација, трач се увек ширио брзином најбржег превозног средства. У старом Риму то су биле кочије, у арапским земљама коњи, а данас се трачеви најбрже шире Интернетом... Предмет трача увек су биле особе са снажном харизмом које су биле постављене на пиједестал интересовања јавности и, због свог социјалног положаја, постајале „лепак” за завист и мржњу анонимних. А на питање: „Шта је то у људском бићу што га тера да измишља трачеве?”, др Бокун одговара: „У суштини, анонимуси измишљају и шире трачеве због потребе за самоважношћу, због жеље да себе представе ’кључарима’ великих ’тајни’.”

Свет се, у суштини, састоји од пуно обезличених индивидуа које, док причају о важним личностима, живе у илузији да су и сами важни. У томе лежи тајна високог тиража жуте штампе. Особе у чијем се животу не дешава ништа важно, ни егзотично, желе да сазнају чиме је испуњена реалност богатих и славних.

А деманти трача, као што је познато, „представља пуко скупљање перја из јастука баченог с врха солитера”.

Вест која ће обрадовати многе особе које уживају у „вербалној гимнастици” гласи да најновије медицинске студије доказују да особе која радо оговарају друге – здравије живе. Аустријски лекар Хадермар Банкхофер тврди да се трачарењем отклања стрес, а последица тога је смањење крвног притиска и нивоа холестерола у крви. Али то нису све предности овог вербалног „лека”. Оговарањем можете сузбити проблеме с желуцем, превентивно деловати на гастритис, смањити напетост у врату и стабилизовати рад крвотока и срца, каже Банкхофер. Он сматра да су радници који на послу опуштено разговарају расположенији за рад, креативнији и продуктивнији.

Трачеви, који су почели у једном фризерском салону у Торонту, недавно су довели до оставке канадског министра иностраних послова Максима Бернијеа. Наиме, Берније је био приморан на тај чин због тога што је заборавио поверљива документа код бивше љубавнице Жили Кујар, која је неколико година раније била у вези с људима повезаним са организованим криминалом. Читав случај почео је непромишљеном изјавом фризера Жили Кујар, чије су редовне муштерије шеф сепаратистичког Квебешког блока Жил Дисеп и његова супруга, пише канадски дневник „Глоб енд мејл” позивајући се на – поуздане изворе. Фризер је њима открио блиске везе Кујарове с двојицом припадника мотоциклистичке банде „Анђели пакла” који су били умешани у криминална дела. Наиме, Кујарова је била удата за једног од њих и истовремено је била и љубавница другог члана банде, који је потом убијен…