Поновљено суђење не мора да значи другачију казну

У Србији је до сада пет злочинаца осуђено на доживотну казну затвора, а једна од ових пресуда недавно је укинута и предмет је враћен на поновно суђење. Вест о укидању казне доживотног затвора Радомиру Благојевићу (52), који је 13. јула 2020. полио бензином и запалио Зорицу Калинић, због чега је она преминула после два дана, не значи да у поновљеном поступку неће бити поново осуђен на најстрожу казну, која се у нашој земљи примењује од 1. децембра 2019. године.

Благојевић је и даље у притвору, а пресуда је укинута зато што Виши суд у Београду „није навео јасне, убедљиве и довољне разлоге за своју одлуку да се окривљени осуди на доживотни затвор, без икакве озбиљније оцене зашто је баш најстрожа казна нужна и оправдана”.

Виша судска инстанца уважила је наводе из жалбе браниоца да првостепена пресуда садржи битну повреду одредаба кривичног поступка, јер су у њој „потпуно нејасни и противречни разлози о чињеницама које су предмет доказивања”.

Радомир Благојевић је убио своју бившу партнерку, а на терет му је стављено и силовање Н. Р. 23. јуна 2020. у месту Радинац код Смедерева. Приликом оба злочина, како наводи суд, испољио је нарочиту упорност, дрскост и безобзирност. Зорицу Калинић је сачекао испред зграде у којој станује, затим се расправљао са њом, а када је одбила да га прими у стан и окренула му леђа, полио је преко целог тела моторним бензином, који је понео у пластичној флаши и запалио је упаљачем. Од задобијених опекотина преминула је у болници два дана касније.

У пресуди Апелационог суда у Београду, у коју је „Политика” имала увид, наводи се да је „првостепени суд окривљеног огласио кривим за извршење кривичног дела тешко убиство из члана 114 став један тачка један КЗ и кривичног дела силовање из члана 178 став један КЗ, али при томе није дао разлоге о свим одлучним чињеницама које су од значаја за правилно и потпуно утврђење чињеничног стања у овој кривично-правној ствари”.

Како сазнајемо из пресуде, Благојевић је у свом исказу пред судом изјавио да је као малолетник, када је имао 14 година убио свог очуха и да је за то био осуђен, што је сада првостепени суд ценио као отежавајућу околност, али нису утврђене конкретне околности извршења тог кривичног дела.

„У образложењу побијене пресуде, дајући разлоге за своју одлуку о кривичној санкцији, првостепени суд само наводи да је као олакшавајуће околности на страни окривљеног ценио његово признање извршења кривичног дела тешко убиство, а као отежавајућу околност његову ранију осуђиваност, неизражено кајање за извршене злочине, као и изјаву окривљеног да му је жао што уместо оштећене Зорице Калинић није била на месту Н. Р., не дајући детаљне и убедљиве разлоге за изречену казну – доживотни затвор”, напомињу из Апелационог суда у Београду. Наглашавају и да није довољно само навести отежавајуће и олакшавајуће околности, него је неопходно изнети и како су поједине околности цењене и какав је њихов утицај на изречену казну.

Благојевић је био трећи осуђеник на доживотну робију у Србији, после Нинослава Јовановића и Дејана Дабовића. У септембру и октобру прошле године, још двојици окривљених за тешка кривична дела изречене су доживотне казне затвора.

Румунски држављанин В. Ј. био је првостепеном пресудом Вишег суда у Пожаревцу осуђен на 20 година затвора зато што је своју комшиницу Р. К. (87) у селу Речца, у јануару прошле године, прво покушао да силује, а онда је убио са више убода кухињским ножем. После жалбе пожаревачког тужилаштва, Апелациони суд у Крагујевцу осудио га је у септембру на казну доживотне робије.

Пети осуђеник на најстрожу казну је Новосађанин М. Ј. (84), који је 7. маја 2020. сексуално злостављао осмогодишњег дечака, претивши му притом да ће га бацити у Дунав. Осуђен је у октобру прошле године у Вишем суду у Новом Саду на казну доживотног затвора, а за сада није познато да ли је Апелациони суд потврдио ову санкцију.

Подсетимо, први осуђеник на доживотну робију Нинослав Јовановић, познатији као Малчански берберин, преминуо је 8. јула 2022. у болници у Пожаревцу након што му је позлило у затвору „Забела”. Био је осуђен због отмице и силовања дванаестогодишње девојчице, у децембру и јануару 2020, када је ухапшен после 17 дана потраге, а правноснажно је осуђен у августу 2021.

Смрћу Јовановића, прва доживотна казна изречена у Србији била је у потпуности извршена а трајала је, са временом проведеним у притвору, годину и по дана. Он је сахрањен на сеоском гробљу у Малчи, на истом месту где се скривао након што је пустио отету девојчицу, а управо ту је био и ухапшен. Сахрани су присуствовали чланови уже породице и неколико комшија.

После Малчанског берберина, на казну затвора до краја живота осуђени су Дејан Дабовић и Радомир Благојевић, обојица због убистава својих бивших партнерки. Дабовић је злочин извршио у Новом Саду крајем децембра 2019. године, непуних месец дана после увођења казне доживотног затвора. Свирепо је убио своју бившу девојку Душанку Јоцовић, због тога што је раскинула њихову везу.