Од „Пер Гинта” до НЛО

„Понекад је позоришна реалност стварнија од самог живота, јер нас мења и у нама изазива тако јаке емоције или мисли које мењају наш поглед на свет,” каже редитељка Исидора Гонцић.

„Мени се заиста ово десило први пут и морам да кажем да уопште није лако ни једноставно радити паралелно две представе,” рекла нам је редитељка Исидора Гонцић ових дана у паузи између две пробе у два различита театра. У позоришту „Душко Радовић” режирала је луткарску представу „Пер Гинт у краљевству тролова”, чија премијера је управо била у петак. У суседном Атељеу 212 поставља руску савремену драму НЛО награђиваног Ивана Вирипајева. Премијерни сусрет са публиком очекује се у априлу на сцени „Петар Краљ”.

Једина олакшавајућа околност за њу била је у томе што је „Пер Гинт у краљевству тролова” био у завршној фази и генералним пробама, а рад на НЛО је тек почела.

– Иако су позоришта веома близу једно другоме, осећала сам као да прелазим из једног у други веома удаљени и потпуно различити свет, понекад у истом дану. Све је испреплетено као и у животу, па се и неки глумци, али и сарадници појављују у обе представе: сценографкиња Мина Миладиновић, композиторка Ирена Поповић, драматург Ђорђе Косић и глумац Ђорђе Стојковић. Путујемо сви заједно, маштамо, размишљамо и играмо се на најлепши начин – каже Исидора Гонцић и објашњава зашто је представа за малу публику „Пер Гинт у краљевству тролова” за њу била сценски инспиративна:

– Инспирисан чувеном драмом „Пер Гинт” Хенрика Ибзена, Ђорђе Косић написао је ведру и духовиту драму у којој Пер Гинт, бежећи од света одраслих, од света одговорности, открива тролове. То је прича о одрастању, а из оригиналне Ибзенове драме остао је мотив тролова, као симбол оног најлошијег што може да нам се деси, чиме се плаше мала деца. Међутим, у краљевству тролова Пер Гинт открива свет у коме је заиста све дозвољено. Забрањено је увек привлачно, али брзо и досади. Можда је добро искусити како то заиста изгледа када се све може. Ми смо у представи живот без одговорности, живот из маште, супротставили стварном животу којем нас уче родитељи, па и позориште, који на крају постаје жељено уточиште. Целокупни дизајн представе који је урадила Мина Миладиновић, музика Ирене Поповић, кореографија Јоване Иконић заједно са дивним глумачким ансамблом води нашу малу публику путем одрастања на весео и надам се прави начин.

Иван Вирипајев драму НЛО написао је 2014. године. Премијерно је изведена 2015. у Варшави, а годину дана касније у театру „Практика” у Москви, у режији самог писца. Шта се крије иза необичног наслова драме НЛО, Исидора Гонцић открива:

– Неидентификовани летећи објекат, по дефиницији представља летећи објекат или оптичку појаву, чија природа посматрачу није позната и за коју не постоји логичко, општеприхваћено објашњење. Ликови драме Ивана Вирипајева причају баш о таквим сусретима и доживљајима који су им променили живот и поглед на свет, променили визуру и натерали их или им омогућили да на потпуно нов начин сагледају себе и свет око себе. Тако јаки и преломни тренуци за њих су необјашњиви, нови и непознати. За њих су они НЛО. 

У драми НЛО девет лица из свих крајева света, у псеудодокументарном формату говоре о свом сусрету са ванземаљцима, и пре свега о томе какве последице је то искуство имало на њихов живот.

– Драма НЛО има врло јасно полазиште. Креће врло безазлено: Вирипајев жели да сними документарни телевизијски филм, па је тражио људе који су доживели исту сензацију и који су били вољни да поделе своја искуства о сусрету са ванземаљцима. Свако од њих препричава своје искуство, начин на који је доживљавао овај сусрет који им је променио живот. Али основна прича је о томе шта је заиста стварно. Шта је за нас стварно? И самим тим шта је оно што нас приближава духовном и божанском. Шта је наш живот? Да ли оно што радимо или је то наша перцепција? Јер најлакше је све што је необјашњиво приписати ванземаљским световима, а најтеже је суочити се са собом и у себи пронаћи одговоре. Зато се у креативном раду на овој представи заправо проналази ткиво комада и решења енигме и загонетке и представе, али и живота – наглашава Исидора Гонцић уз коментар:

– Дуго смо мислили и веровали да је наш реални живот стварност, а позоришна представа илузија. Али понекад је позоришна реалност стварнија од самог живота, јер нас мења и јер у нама изазива тако јаке емоције или мисли које мењају наш поглед на свет. Као што нам се понекад чини да је живот око нас као неки сан. Мислим да је сусрет са комадом НЛО управо такав, необјашњив, али и отрежњујући. Као неко буђење. А смисао и позоришта и живота јесте у основи истраживање концепта реалности.