Нема више „превремене” пензије

ЕКСКЛУЗИВНО
Предвиђеном реформом пензијског и инвалидског система, која би требало да се заврши до краја 2010, запослени ће пензијско решење моћи да добију тек када наврше законом предвиђене године живота и законом прописан минимум радног стажа, потврдио је у интервјуу „Политици” др Јован Кркобабић, потпредседник Владе Србије.

Он каже да му је једини циљ да током четворогодишњег мандата у социјално одговорној влади направи такав пензијски систем који ће трајати наредних 10 до 15 година, како ова популација више не би живела на ивици сиромаштва, већ достојанствено, будући да су своје пензије зарадили током радног века.

Новина је и то што у пензијском систему Србије више неће бити привилегованих пензионера. Решења из Уредбе о националним пензијама биће преточене у законска и убудуће се неће односити само на врхунске уметнике и спортисте, већ и на друге посебно истакнуте и заслужне грађане Србије – научнике, привреднике...

– Не желим да било ко схвати да сам против националних пензија, али хоћу да систем функционише тако да буду награђени сви они који су постигли изванредне и по земљу значајне резултате у послу којим су се бавили – појаснио је др Јован Кркобабић.

Доношењем Уредбе о ванредном усклађивању пензија од 10 одсто почела је реализација програма ПУПС-а, њихових коалиционих партнера и захтева истакнутих у предизборној кампањи. Као приоритет ПУПС је током предизборне кампање посебно истакао потребу промене друштвеног статуса пензионера и поправљање њиховог социјално-материјалног положаја. Пензионери чине трећину бирачког тела и са својим породицама готово трећину становништва Србије, при томе су последњих година били скрајнути на маргине друштва, и то када се ради о одлучивању о кључним питањима за даљи развој земље, истовремено подносећи највећи терет транзиције.

Последица таквог стања је систематско погоршање социјалног и материјалног положаја пензионера. Просечна пензија свих пензионера у Србији, укључујући војне, самосталне и пољопривреднике, износи 17.000 динара. Истовремено је просечна зарада за јули била 33.500 динара, што значи да пензије у зарадама у овом часу учествују са око 52 одсто. Дакле, испод законом прописаног минимума од 60 процената.

Како би се обезбедио достојанствен живот за најстарије који су своје пензије зарадили, изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, који би требало да ступи на снагу 1. јануара 2009. године, просечна пензија у просечној заради требало би да достигне 70 процената. Процес достизања овог нивоа одвијаће се поступно током целе 2009. године.

– Од реализације тог захтева се неће одустати без обзира на упозорења да је то превелико оптерећење за буџет – категоричан је Кркобабић. На наше питање да ли ће за те намене морати да се иде на повећање пореза, потпредседник владе каже да нема потребе и да повећање пензија неће изазвати никакве тектонске потресе у буџету.

– Довољно је сиву економију увести у легалне токове. Ту пре свега мислим на хиљаде радника који раде на црно – грађевинце које послодавци најчешће уопште не пријављују, велики број оних који запошљавају привремено, па им после три месеца дају отказ и запошљавају нове, а за њих не плаћају доприносе, као и на оне који и када запосле радника договоре с њим да му пола пара дају на руке, а пола уплате на рачун. Управо се ту губе милиони, а тај новац би био више него довољан да се редовно исплаћују и пензије и плате које иду из буџета – појаснио је потпредседник Кркобабић.

Зашто баш 70 одсто? Шта пензионери тиме добијају.

– Рачуница је показала да се с толиким учешћем пензије у просечној заради могу покрити најосновније животне потребе – да плате комуналије, купе лекове и храну. У овом часу у односу на јулску плату то би било око 20.000 динара. Овај износ је, међутим, далеко од европског просека. А уколико Србија жели да уђе у заједницу ових земаља, мора да прати и испуњава стандарде Европске уније. Ова влада је јасно ставила до знања да јој је циљ да што пре уђе у ЕУ.

Кркобабић каже да иако појединцима 70 одсто изгледа много, те да је учешће пензија у зарадама у већини европских земаља процентуално много ниже него што се то планира у Србији, не треба пренебрегнути чињеницу да тамо месечна зарада износи три, па и пет хиљада евра и да 70 одсто од тог просека и оног од плате од 33.500 динара не може да се пореди. Дакле, захтеви ПУПС-а нису нереални ни предимензионирани. Напротив, каже он.

Новим законом биће регулисано и питање највиших и најнижих пензија. Недопустиво је, истиче Кркобабић, да највиша пензија у Србији после октобарског повећања од 17 одсто пређе 100.000 динара, а да најнижа буде десет пута нижа. Зашто је то тако, треба питати оне који су донели сада важеће законске прописе из ове области. Зато се та грешка мора исправити.

Упитан да ли се зна која ће бити доња граница испод које најниже пензије не смеју да падају, Кркобабић каже да се још разматра, али да свакако оне од Нове године неће бити више тако обезвређене као што је то случај сада, да буду на нивоу социјалне помоћи. Посебна пажња ће се посветити поправљању здравственог стања пензионера, и то кроз смањење партиципације за лекове и поправљање услова лечења које треба прилагодити могућностима пензионера.

Кркобабић неће пропустити ни да током мандата реши питање словеначких пензија, на које чека више хиљада оних који су радили у тој бившој југословенској републици а живе у Србији.

– Већ сам покренуо питање да се седне за преговарачки сто са колегама из Словеније и потпише међудржавни споразум, који регулише исплату заосталих словеначких пензија. Уколико се то не догоди, ићи ће се на принцип реципроцитета.

На питање шта то практично значи, да ли ће улазак словеначког капитала у Србију бити бојкотован, или поставити питање рада приватног пензионог фонда из Словеније који је ушао на српско тржиште, Кркобабић каже да ће се неке мере сигурно предузети.   

– Нигде на свету не постоји нешто слично. Грађанин Србије који је радио 15 или 30 година у Америци и вратио се у Србију данас прима америчку пензију, па зашто не би и онај ко је радио у Словенији добијао словеначку пензију, ако је већ током радног века уплаћивао доприносе у њихов фонд, пита потпредседник владе.