Зашто је Заједница српских општина важна

У Бриселу ће данас бити одржана нова рунда дијалога Београда и Приштине, на којој ће, како je најављено, тема бити француско-немачки предлог за нормализацију односа Србије и њене јужне покрајине. Делегацију Србије предводи председник Александар Вучић којег, свакако, чекају тешки разговори са албанском страном.

Шта је Заједница српских општина и зашто она до сада није установљена. Наиме, почетком 2013. године настао је предлог о Заједници српских општина, потписивањем Бриселског споразума између Београда и Приштине. Планирано је да ЗСО буде самоуправно удружење општина са већинским српским становништвом на територији Косова и Метохије.

У складу са надлежностима које су дате Европском повељом о локалној самоуправи и законом такозваног Косова, општине би кроз удружење имале право да се повезују и сарађују у обављању овлашћења у областима економског развоја, образовања, здравства, урбаног и руралног планирања.

Заједница српски општина би обухватала општине Северна Косовска Митровица, Зубин Поток, Лепосавић, Звечан, Штрпце, Клокот-Врбовац, Грачаница, Ново Брдо, Ранилуг и Партеш. ЗСО би имала укупно десет општина и била би већа територијално на југу него на северу - око петине територије, док Срба има максимално шест одсто.

Очекивало се да Заједница српских општина  буде званично успостављена још 2015. године. Ипак, то је одложено на неодређено време, због сукоба око обима њених овлашћења.

У складу са Бриселским споразумом, планирано је успостављање Заједнице српских општина са седиштем у Северној Косовској Митровици. За разлику од бивше Заједнице, она нема никакву законодавну власт, имајући само „пуну надзорну моћ у областима економског развоја, образовања, здравства, урбаног и руралног планирања” у складу са Европском повељом о локалној самоуправи и косовским законом.

Овај споразум похвалио је и генерални секретар Уједињених нација Бан Ки-Мун који је рекао да гарантује широка овлашћења општинама са српском већином на Косову.

Албанци са Косова су 2015. године, поднели предлог да такозвано Косово постане чланица Унеска, међутим, захтев је одбијен због недостатка потребних две трећине гласова на генералној конференцији Унеска.

Само дан касније, 10. новембра 2015. године, Влада привремених власти у Приштини је замрзла претходно потписани Споразум о успостављању Заједнице српских општина. У децембру 2015. године, Уставни суд Косова прогласио је делове споразума из 2013. године неуставним.

Од тада је реализација Споразума стављена на лед и Косово је упало у политичку кризу уз сталне сукобе између странака Албанаца у влади и опозиције, при чему су прве подржавале Споразум, а друге га критиковале, говорећи да ће Срби бити „привилеговани” ако би Споразум био спроведен.

Још од потписивања Бриселског споразума 2013. године, председник Србије Александар Вучић се залагао за формирање Заједнице српских општина. Председник је у свакој прилици наглашавао и покретао тему о формирању ЗСО, јер је она имала за циљ да побољша живот Срба који живе изоловано, у енклавама са српском већином.