Изазов државној рестрикцији

Нови Сад – Треба инсистирати на разборитости званичника и Србије и Црне Горе у решавању овог деликатног питања, јер је доста било сукоба, а историјска реалност је да су то сада две државе, али и два врло блиска народа. Представници две државе треба зато да седну и сачине споразум који ће бити у интересу и Србије и Црне Горе. Другачије то не може да функционише, односно сваки другачији начин функционисања може довести без икакве потребе до различитих врста сукоба и штетити интересима грађана и једне и друге државе – каже за „Политику” професор Филозофског факултета у Новом Саду др Миленко Перовић, поводом актуелног решавања питања држављанства, боље рећи двојног држављанства у овим бившим југословенским републикама.

Др Петровић ту деликатност објашњава првенствено са становишта Црне Горе и њених политичких интереса, јер је по броју становника мала држава и мора да води опрезну политику како не би дошло до дисбаланса, при чему би више њених држављана живело у Србији и другим државама него у самој Црној Гори.

– Таква могућност, сама по себи и не мора да буде проблематична све до могуће ситуације у којој би се држављани Црне Горе у дијаспори појавили као политички фактор у унутрашњим збивањима, у самој Црној Гори и с тога је, по мени, сасвим разумљив опрез који показује садашња црногорска политичка власт – каже др Перовић.

Он сматра да је „претходна власт у Србији до извесног степена долила уље на ватру тој бојазни црногорске политичке номенклатуре и то прошлогодишњим изменама и допунама нашег Закона о држављанству, чиме је крајње поједностављен поступак стицања држављанства Србије за грађане Црне Горе”.

– Тако би најмање једна трећина грађана Црне Горе могла да затражи и добије држављанство Србије, а о интересима можемо само да нагађамо. Могу то да буду интереси који се односе на школовање, лечење или неко друго право које се стиче по основу држављанства, али могу да буду и јасни политички разлози. Зато би елементарни ред у односима између две државе био да се то решава споразумно. Јер, ни са становишта Србије, а посебно Црне Горе није иста ствар да ли ви решавате питање држављанства, рецимо, са Словенијом, Хрватском, Македонијом итд. или то Србија и Црна Гора раде међусобно – каже наш саговорник.

Он указује и да би „неспорно велики број људи који су пореклом из Црне Горе или који се декларишу као Црногорци у Србији, без обзира на то да ли су се у Србију доселили из Црне Горе или су рођени овде, у које убрајам и себе, из емоционалних разлога радо желео да има двојно држављанство, односно да уз србијанско има и црногорско”.

– Међутим, једно су емоције, а друго политички интереси и претпостављам да се актуелно руководство Црне Горе прибојава понављања политичке некоректности људи из бивше србијанске власти када су прављени спискови од око 250.000 Црногораца у Србији и ношени у Брисел с намером да се опструира референдумски процес у Црној Гори. Ако би било могуће доћи до таквог решења да се та емоционална димензија, уз неке егзистенцијалне интересе одређеног броја држављана Србије задовољи, а да то не буде језичак на политичкој ваги Црне Горе, ја бих први био за такво решење. Наравно, у таквој ситуацији држављанство Црне Горе искључивало би бирачко право у тој држави, јер ја, рецимо, као Црногорац рођен у Србији то бирачко право као држављанин Србије већ остварујем у Новом Саду – сугерише др Миленко Перовић.