Страх од двојних држављана

Подгорица, 29. август – Опречне изјаве о могућем постизању споразума између Црне Горе и Србије о двојном држављанству унеле су додатне недоумице међу грађане обе земље, који су у првом реду животно заинтересовани да се ово питање што пре и што квалитетније реши. Чврсте везе између ове две државе, које су до јуче живеле у заједници, данас су постале терет њиховом становништву, јер су пред њих постављене засад непремостиве административне баријере у решавању веома важних егзистенцијалних питања – запослења, пензија, имовине...

Такође је чињеница да се проблем двојног држављанства у Црној Гори све више политизује, јер је веома тешко одговорити зашто власт у Подгорици говори о рестриктивном приступу овом питању, инсистирајући на ексклузивности црногорског држављанства.

У делу опозиционих политичких партија влада мишљење да би, уколико Црна Гора то дозволи, држављанство Србије могло да затражи и око триста хиљада грађана, чиме би се, према њиховом мишљењу, показало „како је Црна Гора стекла независност на референдуму пре две године”. Такође се не искључује ни могућност да би давањем двојног држављанства велики број грађана Србије, који имају порекло из Црне Горе, могао да оствари бирачко право и тако у значајној мери поремети садашње политичке односе.

Подсетимо да се, пре неколико година, на последњем попису становништва у Црној Гори око 32 одсто испитаника изјаснило као Срби, док је готово 75 одсто казало да говори српским језиком. Ови показатељи, међутим, ако је судити према свим досадашњим изјавама представника црногорске власти, не значе много влади у Подгорици, која готово на свим нивоима инсистира на двојном држављанству као изузетку. Интересантно је, такође, да се о систему двојног држављанства до сада једино није изјаснио премијер Мило Ђукановић, иако би се према ставовима других државних званичника могло протумачити да су за такву реторику добили зелено светло од њега.

Црна Гора рестриктивно дозвољава двојно држављанство, а Устав је дао могућност да се до 22. октобра ове године може изабрати између црногорског или држављанства друге земље. Према проценама државних служби у Црној Гори постоји велики број грађана који уз црногорски имају и српски али и хрватски пасош. Без обзира на за сада прилично тврдо ушанчену позицију Подгорице, чињеница је да ће решавање питање двојног држављанства, у првом реду са Србијом, поред практичних и политичких димензија имати и веома наглашену емотивну ноту.

А да се ипак нешто помера сведочи и последња изјава министра унутрашњих послова Црне Горе Јусуфа Каламперовића, који је саопштио да пре било каквих преговора са Србијом и суседним државама о двојном држављанству, Црна Гора треба да заузме државни став. Он је такође рекао да је Влада Црне Горе припремила платформу за разговоре о двојном држављанству која ће бити понуђена владама држава насталих из некадашње СФРЈ. Према овом документу, сви грађани Црне Горе који су двојно држављанство стекли до 6. јуна 2006. године, када је проглашена њена независност, моћи ће да задрже дупле пасоше, док ће статус оних грађана који су двојно држављанство стекли након овог датума бити решаван међудржавним споразумима.

Каламперовић је у саопштењу медијима истакао да државни врх треба да заузме „политички став око свега тога”, те да ће од тога зависити када ће споразум бити понуђен другим државама. Иако ће предмет разговора са суседним државама бити решавање последица двојног држављанства, Каламперовић напомиње да се рестриктивна политика Црне Горе „по том питању неће мењати”.

„Битно је да видимо које су последице двојног држављанства. То у Европи није пракса, а те последице ће решити и питање реадмисије и екстрадиције, питање кривичног гоњења и друго. Онда, поседовање два пасоша је врло компромитујуће у нашим напорима за реализацију визног режима – тврди он. – Треће, Црна Гора је мала држава и кад је у питању давање држављанства мора да буде јако обазрива. И на крају, ствар је државе како ће и коме дати држављанство. Србија ту има либералну политику, као и Хрватска. Црна Гора мора ту имати рестриктивнију политику, као земља са малом популацијом. Где ћемо се у свему томе наћи, остаје да се види.”

Став владе о овој врсти рестриктивне политике подржао је и председник Филип Вујановић.

„Треба поштовати рестриктиван приступ”, оценио је Вујановић. „Црна Гора у погледу двојног држављанства треба да следи праксу земаља са сличном демографском структуром, али и да што пре понуди споразум другим државама о регулисању питања двојног држављанства.”

Да и Србија веома убрзано ради на решавању овог питања потврдио је министар унутрашњих послова Ивица Дачић који је у изјави Телевизији Црне Горе саопштио да Влада Србије интензивно припрема нацрт споразума о двојном држављанству са Црном Гором и да ће документ бити готов за десетак дана, те да ће истовремено бити припремљена и платформа за разговоре.

У опозиционој Социјалистичкој народној партији, како су нам саопштили, сматрају да ће Црна Гора и Србија постићи споразум о двојном држављанству. Председник ове странке Срђан Милић каже да садашњи ставови црногорске владе у односу на период када се доносио Устав нису исти, те да се „можемо договорити на ефикасан начин у интересу свих грађана бивше државне заједнице Србија и Црна Гора”.

„Очекујем да ће се на најављеним преговорима поштовати Европска конвенција о двојном држављанству и вишеструком држављанству и свему ономе што је упоредна пракса”, рекао је Милић.

Лидер Народне странке Предраг Поповић такође тврди да би било корисно и за Србију и за Црну Гору да грађани две државе, који то желе, добију двојно држављанство. „Двојно држављанство није питање политичке или националне опредељености, већ се то тиче грађана две државе. Ово питање мора да се регулише због свих држављана Србије који имају пребивалиште или мисле да пређу у Црну Гору да живе, али и обратно. Они сада имају статус странца и срећа је што Србија не тражи отпуст из држављанства да би дала своје. Исти став треба да заузме и Црна Гора и покаже бригу према својим држављанима”, казао нам је Поповић.

Црногорски медији пренели су и став директора новосадског Центра за регионалне студије Александра Попова који је оценио да ће Србија и Црна Гора наћи компромис о двојном држављанству и да ће се то отворено питање решити билатералним споразумом две државе. Он чак није искључио ни могућност да Србија промени свој Закон о држављанству који предвиђа дупле пасоше за све Србе ван њених граница.

„Компромис подразумева уступке са обе стране. Можда је мало теже мењати Закон о држављанству због споразума са једном од суседних држава, која је уз то некад била део заједничке државе, али ништа није немогуће ако за то постоји добра политичка воља”, рекао је Попов, а преносе медији у Подгорици.

Прва реакција црногорске државне администрације на нерешено питање држављанства била је брисање грађана из бирачких спискова. Према прелиминарним проценама држављанство не поседује или се не може утврдити код око 40.000 грађана који су до сада били на списку и гласали на свим протеклим изборима. У чишћење спискова први је кренуо градски администратор Подгорице који је, колико је за сада познато, донео око 500 оваквих решења, позивајући се на новоусвојени закон о бирачким списковима.

Управни суд Црне Горе пре два дана, међутим, поништио је једно овакво решење Секретаријата за локалну самоуправу у Подгорици, а у опозицији сматрају да је „Управни суд тако одлучио, јер у поступку доношења решења нису поштована правила управног поступка и грађани нису могли да се изјасне о њему”.

Поред Социјалистичке народне партије која је међу првима покренула акцију против брисања гласача, реаговао је Покрет за промјене Небојше Медојевића, који тврди да је „актуелну власт без икаквог основа из бирачког списка избрисала Подгоричанку Татјану Кркељић”, иначе одборника те партије у парламенту главног града.

Портпарол ПзП-а Коча Павловић казао је на конференцији за новинаре да Кркељићева има све услове за стицање црногорског држављанства – већ десет година гласа у Црној Гори, има личну карту и црногорски пасош.

Директор и члан правног тима ПзП-а Борис Марић упозорио је да су грађани доведени у заблуду, јер рок за решавање питања двојног држављанства предвиђен Уставним законом још није истекао.

-----------------------------------------------------------

Кандидатза дупли пасош

(/slika2)Из црногорске опозиције већ неколико пута су упозорили да је случај председника Црне Горе Филипа Вујановића, који је рођен у Србији, веома деликатан и питају како држава намерава да реши овај проблем, посебно ако се зна да је велики број државних службеника и високих функционера рођен у некој од република бивше СФРЈ, чиме стичу право и на њихово држављанство.

Говорећи о случају брисања одборника у Скупштини града Подгорице Татјане Кркељић из бирачког списка, портпарол ПзП-а Коча Павловић је рекао:

„У образложењу се наводи да је администрација, односно црногорска власт, на волшебан начин сазнала да је Татјана Кркељић држављанин Србије, што није тачно. Она је једнако заслужила брисање из бирачког списка као и председник Црне Горе Филип Вујановић, који је, такође, рођен у Београду. Прилично сам сигуран да Вујановић није добио решење о брисању из бирачког списка.”