Крај једне професорске каријере

На случај професорке др Драгане Васиљевић Томић стављена је тачка крајем јануара, када је Веће грађевинско-урбанистичких наука потврдило одлуку Изборног већа Архитектонског факултета којом она не може бити изабрана у звање редовног професора. Ово је и тачка на професорску каријеру Драгане Васиљевић Томић будући да, после 15 година проведених у статусу ванредног професора, више нема право избора.

У одлуци у коју је „Политика” имала увид, свих 14 присутних чланова гласало је против, наводећи да су у свему сагласни са изборним већем факултета, те да ова професорка испуњава квантитативне, али не и квалитативне услове. Међутим, управо је универзитетски омбудсман замерио да одлука факултета „не садржи јасан приказ разлога који су определили изборно веће да закључи како кандидат не испуњава услове за избор у звање редовног професора”.

Случај професорке др Драгане Васиљевић Томић пратиле су контроверзе од самог почетка, тачније још од конкурса за избор у звање редовног професора, који је факултет расписао 2019. године. Тада је професорка оптужила руководство за фаворизовање другог кандидата, чију су још и збирку закона ценили као ауторско дело. Руководство, односно тадашњи декан Архитектонског факултета, а данашњи ректор Београдског универзитета, Владан Ђокић, узвратио је оптуживши колегиницу за безобзирност и неколегијалност. Како је навео у ауторском тексту у једном београдском листу, грех професорке Васиљевић Томић састојао се у томе што се пријавила на конкурс који је био расписан јер се једној другој професорки „приближавао крај изборног периода”.

Када се, због Ђокићевих тврдњи из текста да износи неистине и да се представља као жртва, обратила Одбору за професионалну етику, највишој инстанци универзитета која одлучује о неетичком понашању, одбијена је уз апсурдно образложење да декан није лице „одговорно за повреду етичких начела”. Конкурс из 2019. завршен је тако што је Драгана Васиљевић Томић остала у статусу ванредног професора и без предмета на мастер студијама на којима је предавала претходне четири године. У међувремену, о свом случају обавестила је Сенат, бившу ректорку, ресорно министарство, Етичку комисију Београдског универзитета, универзитетског oмбудсмана, Комисију за избор наставника, заштитника грађана…

Ништа мање контроверзи није пратио ни други избор, расписан у јулу прошле године. Пошто је Комисијa за избор наставника, којој је Наставно научно веће Архитектонског факултета (ННВАФ) поверило посао, потврдила стручност проф. др Васиљевић Томић и оценило да испуњава све услове за избор у звање редовног професора, ННВАФ је, на седници без дискусије и образложења, одбило предлог комисије коју је оно и формирало. Пре него што је ННВАФ рекло своје, на реферат комисије стигла су три приговора које је ово тело одбацило као неосновано. А онда је на адресу професорке стигла пријава за неетичко понашање – спори јој се оригиналност репрезентативне референце из 2014. године. Наиме, аутор изложбе јој оспорава кураторство. Зашто ова референца није била спорна и у ранијим изборима на којима је бирана за ванредног професора?

Шта је Драгана Васиљевић Томић радила претходних 29 година колико је у разним звањима била део Архитектонског факултета? Ако је судећи према награди коју јој је у Београдски универзитет доделио за рад са студентима, она је одличан педагог. Држава је о њеним радовима рекла да су достојни да Србију представљају на Бијеналу у Венецији. У њеној радној биографија налази се и податак о сарадњи са лондонским универзитетом Метрополитан. Аутор је четири књиге, петнаестак изложби, била је члан неколико радних група које су писале прописе, ментор стотинама студената и докторанада…

Mожда није пресудан доказ њене стручности, али је интересантан податак да јој је ментор и на магистарским и докторским студијима био управо Владан Ђокић. Некад декан Архитектонског факултета, а сада ректор Београдског универзитета.