Kraj jedne profesorske karijere

Na slučaj profesorke dr Dragane Vasiljević Tomić stavljena je tačka krajem januara, kada je Veće građevinsko-urbanističkih nauka potvrdilo odluku Izbornog veća Arhitektonskog fakulteta kojom ona ne može biti izabrana u zvanje redovnog profesora. Ovo je i tačka na profesorsku karijeru Dragane Vasiljević Tomić budući da, posle 15 godina provedenih u statusu vanrednog profesora, više nema pravo izbora.

U odluci u koju je „Politika” imala uvid, svih 14 prisutnih članova glasalo je protiv, navodeći da su u svemu saglasni sa izbornim većem fakulteta, te da ova profesorka ispunjava kvantitativne, ali ne i kvalitativne uslove. Međutim, upravo je univerzitetski ombudsman zamerio da odluka fakulteta „ne sadrži jasan prikaz razloga koji su opredelili izborno veće da zaključi kako kandidat ne ispunjava uslove za izbor u zvanje redovnog profesora”.

Slučaj profesorke dr Dragane Vasiljević Tomić pratile su kontroverze od samog početka, tačnije još od konkursa za izbor u zvanje redovnog profesora, koji je fakultet raspisao 2019. godine. Tada je profesorka optužila rukovodstvo za favorizovanje drugog kandidata, čiju su još i zbirku zakona cenili kao autorsko delo. Rukovodstvo, odnosno tadašnji dekan Arhitektonskog fakulteta, a današnji rektor Beogradskog univerziteta, Vladan Đokić, uzvratio je optuživši koleginicu za bezobzirnost i nekolegijalnost. Kako je naveo u autorskom tekstu u jednom beogradskom listu, greh profesorke Vasiljević Tomić sastojao se u tome što se prijavila na konkurs koji je bio raspisan jer se jednoj drugoj profesorki „približavao kraj izbornog perioda”.

Kada se, zbog Đokićevih tvrdnji iz teksta da iznosi neistine i da se predstavlja kao žrtva, obratila Odboru za profesionalnu etiku, najvišoj instanci univerziteta koja odlučuje o neetičkom ponašanju, odbijena je uz apsurdno obrazloženje da dekan nije lice „odgovorno za povredu etičkih načela”. Konkurs iz 2019. završen je tako što je Dragana Vasiljević Tomić ostala u statusu vanrednog profesora i bez predmeta na master studijama na kojima je predavala prethodne četiri godine. U međuvremenu, o svom slučaju obavestila je Senat, bivšu rektorku, resorno ministarstvo, Etičku komisiju Beogradskog univerziteta, univerzitetskog ombudsmana, Komisiju za izbor nastavnika, zaštitnika građana…

Ništa manje kontroverzi nije pratio ni drugi izbor, raspisan u julu prošle godine. Pošto je Komisija za izbor nastavnika, kojoj je Nastavno naučno veće Arhitektonskog fakulteta (NNVAF) poverilo posao, potvrdila stručnost prof. dr Vasiljević Tomić i ocenilo da ispunjava sve uslove za izbor u zvanje redovnog profesora, NNVAF je, na sednici bez diskusije i obrazloženja, odbilo predlog komisije koju je ono i formiralo. Pre nego što je NNVAF reklo svoje, na referat komisije stigla su tri prigovora koje je ovo telo odbacilo kao neosnovano. A onda je na adresu profesorke stigla prijava za neetičko ponašanje – spori joj se originalnost reprezentativne reference iz 2014. godine. Naime, autor izložbe joj osporava kuratorstvo. Zašto ova referenca nije bila sporna i u ranijim izborima na kojima je birana za vanrednog profesora?

Šta je Dragana Vasiljević Tomić radila prethodnih 29 godina koliko je u raznim zvanjima bila deo Arhitektonskog fakulteta? Ako je sudeći prema nagradi koju joj je u Beogradski univerzitet dodelio za rad sa studentima, ona je odličan pedagog. Država je o njenim radovima rekla da su dostojni da Srbiju predstavljaju na Bijenalu u Veneciji. U njenoj radnoj biografija nalazi se i podatak o saradnji sa londonskim univerzitetom Metropolitan. Autor je četiri knjige, petnaestak izložbi, bila je član nekoliko radnih grupa koje su pisale propise, mentor stotinama studenata i doktoranada…

Možda nije presudan dokaz njene stručnosti, ali je interesantan podatak da joj je mentor i na magistarskim i doktorskim studijima bio upravo Vladan Đokić. Nekad dekan Arhitektonskog fakulteta, a sada rektor Beogradskog univerziteta.