Српска стартап заједница на светској платформи

Екосистем, или заједница српских стартапова, који у ствари чине скупови иноватора са идејама којима настоје да развију производ, услугу, платформу којом ће на нови, бољи, савременији начин решити неки проблем, јуче је први пут представљен на светској платформи „Dealroom”. Та глобална платформа тренутно садржи већ око 250 стартапова из Србије и пружа податке о њиховом финансирању, оснивачким тимовима, технологијама којима се баве.

У овој међународној бази података о стартап екосистемима земаља су представљени и инвеститори и њихов инвестициони портфолио, али и универзитети, акцелераторски програми и организације подршке које су доступне у нашој земљи.

Глобална база чији смо сада члан има за циљ да олакша повезивање, побољша транспарентност и видљивост српског стартап екосистема како на локалном, тако и глобалном нивоу. На њој се Србија нашла у друштву више од 70 стартап екосистема из целог света, а поводом нашег придруживања светској платформи др Јелена Беговић, министарка науке, јуче је објаснила да је „Dealroom” буквално драгоцена за стартап екосистем у Србији.

Она је истакла да ова платформа омогућава предузетницима и инвеститорима да идентификују потенцијалне партнере, конкуренте и могућности улагања. „Dealroom” пружа, такође, битне податке владама и креаторима политике, помаже им да разумеју потребе локалних технолошких индустрија како би на основу увида у практичан рад могли да донесу одлуке о регулативи и инвестицијама. Светска база у коју је сада и Србија уврштена пружа детаљне информације о стартап заједницама, тежњама у финансирању и кључним играчима у сваком региону.

– Ово омогућава стартаповима да идентификују подршку која им је неопходна за успех. Стартап екосистеми су важни за привреду из неколико разлога. Један је отварање радних места, јер су стартапови важан извор нових послова у привреди. Затим, како нове компаније расту, често морају да запосле више радника, па то смањује стопу незапослености. Ту су и иновације, јер стартапови се често оснивају са циљем да наруше традиционалне индустрије и уведу иновативне производе и услуге. Ово може довести до стварања потпуно нових индустрија и тржишта и значајног економског раста – појаснила је Беговићева.

Министарка је подвукла да су наука и стартап екосистеми блиско повезани, јер су многи стартапови основани са научним или технолошким открићем као основом за своју пословну идеју. Стартапови, такође, могу користити научној заједници обезбеђивањем финансирања и подршке за истраживање и развој, као и стварањем нових тржишта и апликација за научна открића.

– Они могу помоћи да се премости јаз између академског истраживања и комерцијалних апликација. Све у свему, веза између науке и стартап екосистема је кључна за покретање развоја иновација које утичу на економски раст, као и за развој науке и трансфер научних открића на тржиште, односно материјализацију научних идеја и решења. И зато Министарство науке и држава дају пуну подршку, у сваком смислу, укључујући и финансијски, овој платформи. Али то чине и кроз изградњу научнотехнолошких паркова као места на којима је омогућен даљи развој српског стартап екосистема у свим областима – појаснила је Јелена Беговић.

Матју Демолин, директор сектора за екосистеме на „Dealroom” платформи, додао је да захваљујући успешној сарадњи са Иницијативом „Дигитална Србија” и уз подршку Министарства за науку, ова глобална заједница истиче најперспективније секторе у српском стартап систему, укључујући кључне технолошке играче који томе доприносе.

Циљ „Dealroom” платформе је да нас стави на глобалну мапу заједно са осталим екосистемима где ће међународни инвеститори, али и други кључни играчи, моћи лакше да пронађу информације о српској стартап заједници, појаснио је Небојша Бјелотомић, директоре Иницијативе „Дигитална Србија”.

– „Dealroom” је значајан и због глобалног рангирања у извештајима као што је Стартап Геном, који податке о инвестицијама које су се догодиле и расту стартапова, преузима са овакве платформе. Једном речју, „Dealroom” делује као лична карта сваког стартап екосистема – сликовито је појаснио Бјелотомић.

О томе како инвеститори и стартапови могу да користе „Dealroom” платформу и на који начин ће уз помоћ ње унапредити пословање говорили су и Јан Коблер, извршни партнер фонда „South Central Venture” и Иван Кадић, оснивач и извршни директор стартапова „60 seconds” и „Reputeo”.

Стартапови имају бесплатан приступ „Dealroom” платформи, уз регистрацију. Неки од података који се могу пронаћи на платформи су: преглед најуспешнијих и списак најбрже растућих стартап екосистема, преглед гејминг стартапова, попис најновијих тура улагања према типу или локацији инвеститора. Ова платформа не само да нуди до сада најдетаљнију слику српке технолошке сцене, већ и омогућава сваком оснивачу стартапа, инвеститору или компанији да се представи на њој, креира свој профил и дозволи заједници отворен приступ подацима у реалном времену. Та транспарентност доприноси томе да се Србија представи глобално као нови центар иновација и технологија. А представљање стартап екосистема Србије на „Dealroom” платформи покренула је Иницијатива „Дигитална Србија”, уз подршку Министарства науке, технолошког развоја и иновација.