Пацијенти са инфарктом у новој ангио-сали на ВМА

У Војномедицинској академији ове недеље ће бити отворена нова ангио-сала у којој ће се збрињавати пацијенти којима је угрожен живот због инфаркта миокарда и других проблема са срцем. Како истиче професор др Немања Ђенић, начелник Клинике за ургентну интерну медицину ВМА, за њих је специфично то што су у последњих неколико година имали више хитних пацијената, а разлог томе је што болнице током пандемије ковида нису биле у могућности да збрињавају ову врсту пацијената. Већи број пацијената је долазио са акутним коронарним синдромом, односно акутним инфарктом, па су „доминирале” интервенције са уградњом стента у односу на све остале процедуре.

Др Немања Ђенић (Фото ВМА)

– Око две трећине свих процедура у редовном времену требало би да чини дијагностика, односно основна коронарографија, а након тога она се надограђује уколико је потребно урадити имплантацију стента, ширење аортног залиска или неку другу специфичну процедуру. Већина прегледа почиње дијагностичком процедуром, која нам даје смернице како би даље требало да радимо и након којих знамо шта морамо да спроведемо. Међутим, постоје пацијенти који долазе са већ израженим проблемом. На пример, са такозваним аортним залиском, и у том случају примењујемо неке од терапијских метода – уградњу залиска перкутаним путем, балон валвулопластику аортног залиска. Таквих је процедура у претходном периоду било доста – напомиње др Ђенић.

Среда је специфичан дан за целу ВМА, па и за ову област медицине, јер тада збрињавају највише животно угрожених пацијената, са акутним инфарктима, али и оне са, на пример, плућним емболијама. Комплексне интервенције које могу да сачекају, као што је ТАВИ замена залиска раде се другим данима када је организационо то најлакше постићи, јер ти пацијенти не спадају у хитне.

– У пандемији короне обим посла у ангио-салама је био повећан за 120 до 150 одсто. Збринут је огроман број акутних и тешких пацијената – оболелих од акутног коронарног синдрома и најтежих пацијената када је у питању кардиоваскуларна проблематика. Акутни инфаркт јавља се све чешће код млађих особа и то је постала уобичајена слика у нашим ангио-салама. Зато апелујемо на грађане да смање факторе ризика за развој срчаних болести, да примењују здрав стил живота, да поштују препоруке када су у питању основни фактори ризика – регулишу крвни притисак и холестерол. Према најновијим подацима, крвни притисак који се толерише, а зове се нормалан, износи до 140/90 ml живиног стуба и то није директно зависно од година живота, што често пацијенти питају. Препоруке за холестерол у крви су временом постале све ниже, па тако садашња препорука за укупан холестерол износи 5,2 mmol/l, а код пацијената који су већ имали инцидент са крвним судовима оне су и ниже. То се тешко постиже, али се, ипак, може постићи најчешће у сарадњи са доктором уз редукцију фактора ризика и промену начина живота – саветује др Ђенић.

Наш саговорник наводи да је, када су у питању перкутане коронарне интервенције, имплантације стентова, Србија као земља једна од оснивача светског програма „Stent Save a Life”. То служи да унапреди лечење пацијената на нивоу свих земаља, а посебно оних које немају довољан број урађених процедура и активно лечење са акутним инфарктом миокарда. Доминантно је да земље, као што је, на пример, Србија, дају своје препоруке и савете, јер је наша земља добро организована када је у питању лечење акутних инфаркта, а нарочито град Београд. У том смислу, препоруке и савети српских лекара значе другим земљама које су у процесу организације, а представник за Србију пред овим удружењем је др Ђенић.

– Инфаркт миокарда представља главну индикацију, и битно је да пацијент буде већ у ангио-сали на интервенцији у року од 120 минута од почетка бола. За успешно лечење потребна је и едукација пацијената који треба да препознају симптоме и што пре се јаве лекару, а након тога на снагу ступа организован систем здравствене заштите. Поступак збрињавања пацијента са акутним инфарктом почиње препознавањем симптома од стране самог пацијента. Бол у грудима je аларм и важан је долазак у Центар хитне помоћи, односно битно је упутити позив екипи Хитне помоћи и доћи у Хитну помоћ дежурне здравствене установе. Брзо препознавање проблема, ЕКГ преглед и затим давање одговарајућих лекова који су део припреме је знак да пацијент може да оде у ангио-салу и добије одговарајући третман стентом – напомиње др Ђенић.

Све ово је потребно да се уради врло брзо, пошто је битан сваки минут од тренутка када се инфаркт догоди особи, али и сваки наредни сат, због преживљавања пацијента.

– Сам поступак збрињавања пацијента почиње од такозване радијалне артерије, односно, како се популарно каже, поступак иде „из руке”, а може да се уради и из препоне. Специјалним катетерима долази се до срца, даје се одговарајуће контрастно средство и тачно се лоцира место запушења. Пацијент је све време свестан јер се процедура ради у локалној анестезији, само на месту убода. Са пацијентом се и комуницира, што је иначе и пожељно, ако пацијент има неких тегоба да може то да каже. Процедура се завршава пласирањем стента на место запушења артерије, а након тога се пацијент премешта у Клинику за ургентну интерну медицину или у коронарну јединицу на даље праћење. Постоперативни опоравак, уколико је све у реду, у просеку траје два до три дана. Може трајати и дуже зависно од величине инфаркта или евентуалних компликација које инфаркт даје. Стандардно трећег дана, уколико је све урађено брзо и ако је пацијент добро, пацијент може бити отпуштен из болнице – додаје наш саговорник.