Три века Нишке тврђаве

Ниш – Oве године обележава се 300 година од завршетка изградње Нишке градске тврђаве, једног од најстаријих и најзначајнијих објеката и историјско-културних споменика. Објекат су на темељима великог војног утврђења саградили на почетку 18. века Османлијски Турци, а садашњи и до данас непромењени изглед добио је 1723. године.

Историја ове тврђаве почела је да се исписује у првом веку нове ере, када су у овом делу Балкана римске легије утирале пут новој светској цивилизацији. Тврђава је више пута кроз векове рушена, али и обнављана од Римљана, Византијаца и других народа и племена која су пролазила овим просторима или покушавала да се населе. Коначни изглед добила је током владавине Османлија, а монументална грађевина саграђена је у време великих ратних сукоба у 17. и 18. веку између Османске и Хабзбуршке монархије, вођених на територији данашње Србије. Циљ је био одбрана града...

Су турском опсадом Беча 1683. године Турци су започели, како су планирали, коначни обрачун са Аустријом у жељи да поразе Хабзбуршку монархију. Како то ипак нису успели, после више векова су се нашли у повлачењу, а Карловачким миром из 1699. године граница између два царства поново је враћена на Саву и Дунав. Већ почетком 18. века Турци губе Београд, а Пожаревачким миром 1718. године Аустрија добија Банат и део Србије северно од Западне Мораве. По пројектима својих генерала и искусног стручњака за фортификацијске објекте Николе Доксата, настављају да утврђују моћну Београдску тврђаву, док су Турци били приморани да почну изградњу новог упоришта које ће учврстити угрожене границе царства. Тако су, султановом повељом од 19. фебруара 1719. године започели изградњу Тврђаве у Нишу, који постаје центар беглербеглука Румелија – турских поседа на тлу Европе. Висина бедема Нишке тврђаве у дужини од 2.100 метара, била је осам метара, а укупна површина утврђења била је око 22 хектара.

На завршетку изградње на главној тврђавској Стамбол капији (Нишка тврђава има четири велике капије), постављена је камена плоча са натписом: „Цар који је величанствен као Александар, цар који је славан као Дарије, јесте султан свих султана светлих, Ахмет Хан. Он начини град нишки по Александровом систему и стави душманину на пут гвоздену пречагу. Он намести овом граду гвоздене капије тако да му позавидише и Родос и Кандија. На зидовима градским сагради куле, а бедеме му подиже до свода небескога...”

Ова табла и данас стоји изнад Стамбол капије на Градској тврђави у Нишу.

Турци остају у Нишу до ослобођења јужних и југоисточних крајева Србије од њиховог ропства. У међувремену на територији тадашње Турске и Аустрије долази до националног буђења српског народа које је окончано буном и стварањем најпре српских аутономија Кнежевине Србије у Османском царству и Војводине Србије у Хабзбуршком царству, а затим и независне државе Србије, после чега је и рођена модерна српска држава...

Уочи обележавања три века од изградње Нишке тврђаве најављује се да ће град ка основати јавно предузеће које ће бити задужено за бригу и чување, одржавање и газдовање овим монументалним објектом.