„Протекторат” у БиХ почиње да смета и Немцима

Од нашег сталног дописника

Бањалука – „Колоније се ретко напуштају добровољно”, пише немачки „Франкфуртер алгемајне цајтунг” у тексту посвећеном протекторату у БиХ, за који аутор примећује да „практикује модерни облик колонијализма усред Европе”. Лист запажа да постојећи проблеми не оправдавају постојање „васпитача”, описавши његова овлашћења као „арсенал аутократије”, док се могућност да један човек у земљи може да прописује било шта у тексту дефинише као „модерна форма колонијализма”.

Иако је текст базиран пре свега на постојању саме функције, немачки лист користи прилику да приговори и дипломати из те земље Кристијану Шмиту да се и данас понашао као да сваки дан у Сарајеву „почиње пуцњавом”, иако у БиХ већ дуже од две деценије није било насилних етничких сукоба.

„С којим правом у таквој земљи постоји недодирљиви гувернер?”, пита у чланку аутор Михаел Мартенс, који је тим поводом контактирао и с двојицом бивших супервизора.

Један од њих – Волфганг Петрич, сагласио се с тезама из текста и констатовао да су овлашћења каква данас има високи представник „згажена временом”. Лист онда закључује да је Шмит погрешан човек на погрешном месту јер нико, како год се звао, не може бити добар кандидат за чело „једне колонијалистичке институције у једној европској демократији године 2023”. У тексту који је осветлио разлоге за вишедеценијски застој БиХ и стална етничка превирања – које локалне политичке вође подгревају с намером да стекну наклоност протектора – није поменуто оно на шта локални аналитичари стално указују. Они тврде да је постојање протекторске институције, макар она била непотврђена у СБ УН, пресудан алиби за домаће лидере да међусобно не разговарају, јер се елите у Сарајеву деценијама ослањају на ауторитет супервизора. Та очекивања почела су да се топе кад је Шмит у октобру наметнуо изборна правила која се нису допала бошњачким вођама. Бошњаци су, иначе, били предводници подршке за наставак супервизије све док се не направи „функционална” БиХ, насупрот Србима и Хрватима, који већ тридесет година имају само негативна искуства с бројним интервенцијама у законодавству и уставима.

Могуће је да је то разлог због којег је неколико немачких дипломата, које у БиХ виде као „бошњачке лобисте”, недавно предложило комитету Бундестага опозив Кристијана Шмита, мада су добро упућени позадину дипломатске акције видели у разочарању због тога што је СДА испао из власти.

Недавно су из Савета за спровођење мира (ПИК) потврдили да су Шмиту упућене претње, а у исто време један бошњачки званичник – Фуад Касумовић, градоначелник Зенице и лидер мале партије, изнео је оцене потпуно неуобичајене за бошњачку елиту, рекавши да немачки дипломата „нема легитимитет” за рад у БиХ. Ма како да буде завршена нова расправа о судбини функције високог представника – која је била предмет сатире и подсмеха и на немачком ЗДФ-у, а о чијем се гашењу прича већ петнаестак година – суверенитет БиХ ионако је пољуљан постојањем троје страних судија у Уставном суду БиХ и правилима која дозвољавају прегласавање у раду највише правосудне инстанце у земљи. У БиХ постоји и супервизор за Брчко, а и Штаб НАТО-а у Сарајеву има одређене ингеренције у погледу примене Дејтонског споразума.

Младен Кременовић     Додик: Затворити ОХР и вратити се Уставу БиХ

Председник РС Милорад Додик изјавио је да је крајње време да ОХР буде затворен и поручује да „треба одбацити све што је високи представник икада урадио у жељи да направи унитарну БиХ и вратити се на владавину права и поштовање Устава БиХ”. Истакао је да БиХ нема високог представника, те да је то још једна од изврнутих ствари у земљи која не може да нађе свој начин постојања.

Додик каже да је апсурдно да ЕУ даје статус кандидата БиХ иако Канцеларија високог представника (ОХР) није укинута.