„Protektorat” u BiH počinje da smeta i Nemcima

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – „Kolonije se retko napuštaju dobrovoljno”, piše nemački „Frankfurter algemajne cajtung” u tekstu posvećenom protektoratu u BiH, za koji autor primećuje da „praktikuje moderni oblik kolonijalizma usred Evrope”. List zapaža da postojeći problemi ne opravdavaju postojanje „vaspitača”, opisavši njegova ovlašćenja kao „arsenal autokratije”, dok se mogućnost da jedan čovek u zemlji može da propisuje bilo šta u tekstu definiše kao „moderna forma kolonijalizma”.

Iako je tekst baziran pre svega na postojanju same funkcije, nemački list koristi priliku da prigovori i diplomati iz te zemlje Kristijanu Šmitu da se i danas ponašao kao da svaki dan u Sarajevu „počinje pucnjavom”, iako u BiH već duže od dve decenije nije bilo nasilnih etničkih sukoba.

„S kojim pravom u takvoj zemlji postoji nedodirljivi guverner?”, pita u članku autor Mihael Martens, koji je tim povodom kontaktirao i s dvojicom bivših supervizora.

Jedan od njih – Volfgang Petrič, saglasio se s tezama iz teksta i konstatovao da su ovlašćenja kakva danas ima visoki predstavnik „zgažena vremenom”. List onda zaključuje da je Šmit pogrešan čovek na pogrešnom mestu jer niko, kako god se zvao, ne može biti dobar kandidat za čelo „jedne kolonijalističke institucije u jednoj evropskoj demokratiji godine 2023”. U tekstu koji je osvetlio razloge za višedecenijski zastoj BiH i stalna etnička previranja – koje lokalne političke vođe podgrevaju s namerom da steknu naklonost protektora – nije pomenuto ono na šta lokalni analitičari stalno ukazuju. Oni tvrde da je postojanje protektorske institucije, makar ona bila nepotvrđena u SB UN, presudan alibi za domaće lidere da međusobno ne razgovaraju, jer se elite u Sarajevu decenijama oslanjaju na autoritet supervizora. Ta očekivanja počela su da se tope kad je Šmit u oktobru nametnuo izborna pravila koja se nisu dopala bošnjačkim vođama. Bošnjaci su, inače, bili predvodnici podrške za nastavak supervizije sve dok se ne napravi „funkcionalna” BiH, nasuprot Srbima i Hrvatima, koji već trideset godina imaju samo negativna iskustva s brojnim intervencijama u zakonodavstvu i ustavima.

Moguće je da je to razlog zbog kojeg je nekoliko nemačkih diplomata, koje u BiH vide kao „bošnjačke lobiste”, nedavno predložilo komitetu Bundestaga opoziv Kristijana Šmita, mada su dobro upućeni pozadinu diplomatske akcije videli u razočaranju zbog toga što je SDA ispao iz vlasti.

Nedavno su iz Saveta za sprovođenje mira (PIK) potvrdili da su Šmitu upućene pretnje, a u isto vreme jedan bošnjački zvaničnik – Fuad Kasumović, gradonačelnik Zenice i lider male partije, izneo je ocene potpuno neuobičajene za bošnjačku elitu, rekavši da nemački diplomata „nema legitimitet” za rad u BiH. Ma kako da bude završena nova rasprava o sudbini funkcije visokog predstavnika – koja je bila predmet satire i podsmeha i na nemačkom ZDF-u, a o čijem se gašenju priča već petnaestak godina – suverenitet BiH ionako je poljuljan postojanjem troje stranih sudija u Ustavnom sudu BiH i pravilima koja dozvoljavaju preglasavanje u radu najviše pravosudne instance u zemlji. U BiH postoji i supervizor za Brčko, a i Štab NATO-a u Sarajevu ima određene ingerencije u pogledu primene Dejtonskog sporazuma.

Mladen Kremenović     Dodik: Zatvoriti OHR i vratiti se Ustavu BiH

Predsednik RS Milorad Dodik izjavio je da je krajnje vreme da OHR bude zatvoren i poručuje da „treba odbaciti sve što je visoki predstavnik ikada uradio u želji da napravi unitarnu BiH i vratiti se na vladavinu prava i poštovanje Ustava BiH”. Istakao je da BiH nema visokog predstavnika, te da je to još jedna od izvrnutih stvari u zemlji koja ne može da nađe svoj način postojanja.

Dodik kaže da je apsurdno da EU daje status kandidata BiH iako Kancelarija visokog predstavnika (OHR) nije ukinuta.