Пруга Београд–Ниш за 2,3 милиона путника годишње

Модернизација око 230 километара пруге између Београда и Ниша повећаће брзине на овом железничком коридору и до 200 километара на сат. ЕУ обезбеђује финансијски пакет од 2,2 милијарде евра за овај важан пројекат, који се састоји од инвестиционог гранта око 598 милиона евра од ЕУ, највеће донације ЕУ за један пројекат у Србији до сада, зајма ЕИБ од 1,1 милијарду евра (у оквиру „ЕИБ Глобал”, огранка посвећеног активностима ван Европске уније), као и 550 милиона евра зајма од ЕБРД. Тендери за изградњу деонице Сталаћ–Ђунис су већ у току, а потом ће уследити и друге деонице, по завршетку потребне пројектне документације, каже у интервјуу за „Политику” Лиљана Павлова, потпредседница ЕИБ-а, поводом данашњег званичног објављивања финансијског плана за пругу Београд–Ниш.

– Ово је инвестиција великих размера, која укључује модернизацију виталне везе између ЕУ и западног Балкана и представља водећи пројекат у оквиру Економског и инвестиционог плана Европске комисије и стратегије Глобални излаз – наглашава Павлова.

Зашто вам је важан овај железнички коридор? Колико путника и колику количину робе очекујете годишње на овој прузи након модернизације?

Овај пројекат подстиче повезаност Србије у региону, посебно са Северном Македонијом, доприносећи приближавању Србије Европској унији. Такође, представља пример успешног партнерства између Владе Србије, ЕУ и њених финансијских институција. Захваљујући спајању наших средстава, кредита ЕИБ и ЕБРД, грантова и техничке помоћи из Инвестиционог оквира за западни Балкан и средстава из ИПА фонда, успели смо брже да покренемо овај пројекат и да пружимо најконкурентнију понуду за финансирање.

Пројекат предвиђа значајну модернизацију железничке инфраструктуре и повећање брзине, уз изградњу нових мостова и тунела. То ће омогућити бржи превоз терета и знатно смањити време путовања између Ниша и Београда. Очекује се да ће донети користи за више од 2,3 милиона путника годишње и подржати 9,4 милиона тона терета. Такође, омогућиће и постепени прелазак на железницу као ефикаснији и еколошки прихватљивији вид транспорта, што је у складу с приоритетима ЕИБ као климатске банке ЕУ.

Колико сте новца уложили у саобраћај у региону и да ли ћете ове године финансирати још неки пројекат у Србији?

Традиционално, транспорт је био наша главна област финансирања. Од почетка наше финансијске активности на западном Балкану, у транспортни сектор смо уложили 5,6 милијарди евра. Ово укључује пројекте као што је изградња деоница ауто-пута дуж Паневропског коридора Vc у Босни и Херцеговини, за шта је ЕИБ до сада већ издвојила милијарду евра.

За Србију смо до данас обезбедили скоро три милијарде евра, доприносећи изградњи ауто-пута на Коридору 10, рехабилитацији мостова, обилазница и железница. Финансирамо и модернизацију инфраструктуре пловних путева дуж река Саве и Дунава са 131 милион евра, у комбинацији с грантовима ЕУ. Речни путеви су кључни за обезбеђивање одрживих саобраћајних веза и промовисање нових могућности за локални и регионални развој.

Очекује се да ће током 2023. трећина светских земаља забележити пад економске активности, а да ће се инфлација на западном Балкану вратити у нормалу почетком 2024. Шта би привреде требало да ураде да би се избориле с овом кризом?

Слично остатку света, економије западног Балкана успориле су 2022. на 2,8 одсто годишњег раста, погођене новим шоковима енергетске кризе и високе инфлације, након снажног опоравка после пандемије од 7,8 одсто у 2021. За ову годину главни негативни ризик за регион је слаба фискална позиција одређених земаља, додатно погоршана политичком неизвесношћу и све већим макронеравнотежама. Регион је имао користи од снажних јавних и приватних инвестиција током последње две деценије, углавном финансираних из ЕУ. Прилив директних страних инвестиција (СДИ) био је висок, на око шест одсто БДП-а у просеку између 2015. и 2021. Укупан износ СДИ износио је 72 милијарде евра на крају 2021. године, од чега 60 одсто из земаља ЕУ. Очекује се да ће укупне инвестиције у наредних пет година достићи 26 одсто годишњег просека БДП-а, према прогнозама ММФ-а из октобра 2022. Привлачност СДИ треба да се одржава структурним реформама и сустизањем развијеније Европе кроз процес проширења ЕУ. У фази нових ризика и повећане неизвесности, западни Балкан треба да искористи своје чврсте односе с економијама ЕУ и да их додатно ојача, као сидро за отпорност и одрживи развој.

Да ли је и колико Србија напредовала у спровођењу Зелене агенде?

Од усвајања Зелене агенде у октобру 2020. Србија је направила напредак у овој области, али треба да настави даље да зелену транзицију, ефикасност ресурса, заштиту природе и климатске акције ставља у центар економских активности. Србији је потребна институционална структура да би управљала зеленом агендом и усвојила амбициозни Национални план за енергију и климу, у складу с циљем нулте емисије штетних гасова из Европског зеленог договора за 2050, као и да појача напоре на имплементацији и спровођењу законодавства за заштиту животне средине и климу.

Верујемо да ће енергетски пакет ЕУ од милијарду евра, који обухвата директан допринос Србији од 165 милиона евра, поред решавања најхитнијих енергетских потреба, помоћи земљи да повећа независност у снабдевању, као и удео обновљивих извора енергије у енергетском миксу. ЕИБ остаје посвећен подршци Србији на путу ка декарбонизацији.

Компаније на западном Балкану изашле су из пандемије с губитком од 29 одсто промета и девет одсто радне снаге, а само три одсто њих поднело је захтев за стечај или трајни престанак рада. Међутим, рат и, последично, економска криза тестирају отпорност компаније. Шта је образац одрживог раста за МСП?

На основу резултата нашег истраживачког извештаја „Пословна отпорност у пандемији и даље”, који су заједнички објавили ЕИБ, ЕБРД и ММФ, значајна подршка политикама током пандемије помогла је да се спрече банкроти великих размера на западном Балкану. Недостатак приступа финансирању наставља да ограничава раст МСП у региону. Финансирање младих иновативних фирми и стартапа ометају недостатак кредитне историје и ослањање на нематеријалну имовину коју је тешко обезбедити. Штавише, рат у Украјини је утицао на западни Балкан кроз различите канале преноса, посебно више цене роба, укључујући храну, што је подстакло инфлацију и погодило расположиве приходе. Централне банке су одговориле на већу инфлацију подизањем референтних стопа. То је довело до строжих услова финансирања, а јаз између потражње и понуде кредита за мала и средња предузећа се повећао.

Према овом истраживању, трговина с развијеним економијама, информације и стручност стечена кроз глобалне ланце вредности и приступ страној технологији подстакли су иновације и конкурентност у региону и то треба да остане приоритет за даљу трансформацију. Економије западног Балкана генерално више улажу у иновације него друге европске суседске земље, иако тим процесом доминира прилагођавање технологија развијених у другим земљама.

Прелазак на економију с нето нултом емисијом угљеника требало би да буде кључни приоритет за енергетску сигурност и будућу конкурентност, иако фирмама недостају подстицаји за озелењавање својих пословних модела. Наше истраживање предузећа показује да постоји ограничена свест међу МСП о питањима животне средине: само 21 одсто МСП улаже у енергетску ефикасност, а међу онима који нису усвојили климатске мере 59 одсто фирми сматра да таква улагања „нису приоритет”. Зарад усвајања обрасца одрживог раста требало би да се усвоје мере које ће побољшати приступ финансијама и повећати свест менаџера и капацитете. Више се мора учинити и на квалитету пословног окружења, које пати од високе неформалности, политичке нестабилности и неопходности реквалификације радне снаге.

Колико сте новца издвојили за финансирање МСП у Србији и колико предузећа je у немогућности да користи вашу помоћ?

До данас смо уложили 2,6 милијарди евра у српска мала, средња предузећа и предузећа са средњом капитализацијом, помажући им да се прошире и расту, као и да усвоје зелени и дигитални модел.

Наставак развоја финансијског сектора од суштинског је значаја не само за подршку фирмама током кризе, већ и за ублажавање кредитних ограничења, која утичу на раст компанија. Према нашем истраживању предузећа, 34 одсто фирми на западном Балкану у просеку је кредитно ограничено, углавном због неповољних каматних стопа, компликованих процедура и недовољне величине кредита. Ситуација би се могла даље погоршавати јер банке у региону сигнализирају пооштравање услова кредитирања услед тренутних неизвесности.

Циљана финансијска и саветодавна подршка може да смањи ограничења и повећа могућности за улагања фирми, посебно за младе и иновативне фирме. Ово би повећало отпорност предузећа на шокове и допринело ублажавању тренутно високих ризика.

Како према вашој оцени Србија напредује у области дигитализације и иновација и може ли да рачуна на вашу подршку?

На западном Балкану „ЕИБ Глобал” подржава истраживачки и научни сектор са 200 милиона евра. Средства су опредељена за санацију научних лабораторија, универзитета и објеката, укључујући изградњу научнотехнолошких паркова у Нишу, Београду и Новом Саду, који већ доприносе развоју иновационe платформе и вештина у ширем региону.

Са 70 одсто извоза у ЕУ, западни Балкан је блиско повезан с европском економијом. Ипак, фискална и екстерна позиција земаља у региону је нарушена, а нови шокови тестирају економску отпорност. У контексту ковид кризе, комбинована национална и ЕУ подршка помогла је стабилизацији и опоравку економија. Међутим, структуралне слабости и даље постоје, јер квалитет пословног окружења пати од високе неформалности, политичке нестабилности и слабе владавине права. Изгледи за чланство у ЕУ свих земаља региона јачају имплементацију реформских програма, помажу стабилизацији политичког окружења региона и повећавају његову привлачност за стране инвестиције, што би поспешило економски раст и животни стандард.

Озелењавање привреде је кључно за обезбеђивање конвергенције са земљама ЕУ. Фосилна горива и даље чине око три четвртине примарног снабдевања енергијом, а енергетски интензитет БДП-а и даље је релативно висок. Стога ће диверзификација енергетског микса бити кључна у будућности. Трговина с развијеним економијама, посебно с ЕУ, приступ информацијама и страној технологији, као и стручност стечена кроз глобалне ланце вредности, од пресудног су значаја за подстицање иновација у региону, побољшање доступности квалификоване радне снаге и повећање међународне конкурентности.

ЕИБ подржава процес придруживања, у највећој мери кроз Економски и инвестициони план ЕУ за регион, с фокусом на подршку за зелену агенду, дигиталну транзицију, повезивање и МСП. У пракси, то значи да ће „ЕИБ Глобал” наставити да подржава ревитализацију основне инфраструктуре у области енергије, транспорта, водовода, здравствене заштите и образовања, уз обезбеђивање приступачног финансирања и за приватни сектор.

Да ли ће индустријски план за Зелени договор за еру неутралности успети да одржи ЕУ у глобалној трци за субвенције зеленој индустрији? Успевају ли европске иновације да иду укорак с америчким и кинеским?

Низ шокова тестира европску економију, која треба да убрза свој одговор на климатску транзицију, дигитализацију и конкурентност, за шта су потребна даља улагања. У овој транзицији кључни фокус је на иновацијама, а посебно на технологијама које су повезане с климатском транзицијом. Садашње макроекономско и политичко окружење отежава спровођење потребних инвестиција усред притисака фискалне консолидације и високе неизвесности. Постоји јаз између Европе и САД од глобалне финансијске кризе, који је још присутан. Овај јаз је узрокован већим улагањем САД у машинерију, опрему и иновације, посебно у опрему информационе и комуникационе технологије (у услужном сектору) и интелектуалну својину (у јавном и одбрамбеном сектору). Подаци из ЕИБ истраживања о инвестирању (ЕИБИС) такође показују да компаније из ЕУ знатно мање улажу у усвајање нових технологија и пракси него америчке фирме.

Према нашем најновијем Извештају о инвестицијама 2022/2023, Европа заостаје за САД у дигиталним иновацијама, али је на челу иновација у области зелених технологија и вештина, што постаје критично за будућу конкурентност. У патентирању зелених технологија главна снага Европе лежи у областима одрживе мобилности, паметних мрежа и енергије ветра, док је на истом нивоу са САД и Кином по питању складиштења енергије. Да би остала конкурентна, Европа ће морати да консолидује своју позицију и прошири своје учешће у високософистицираним технологијама.