Срби сврстани међу десет најстаријих народа у Европи

Најмлађе становништво у региону имају Албанија са просечном старошћу од 38 година и Црна Гора са 39,4 година, говоре најновији подаци европског статистичког бироа Евростата. Најстарији грађани региона живе у Грчкој, у којој просечна старост становништва износи 46,1 година и Хрватској, у којој износи 45,4 година. У Бугарској је просечна старост 45,1 година, у Србији 44,1 година, док у Северној Македонији износи 41,1 година. Најмлађу популацију у ЕУ има Кипар, са просеком од 38 година, а најстарију Португал (46,8) и Италија (48). Како истичу стручњаци Евростата, просечна старост становништва Европске уније прошле године била је 44,4 године, што представља повећање од 2,5 године у поређењу са 2012. годином. У протеклих десет година средња старост становништва порасла је у свим државама чланицама ЕУ, осим у Шведској, где је смањена са 40,8 на 40,7 година.

Иако је Јапан земља са најстаријим становништвом на свету, у којој је чак сваки трећи грађанин старији од 65 година, Стари континент из демографски оправданог разлога носи тај назив, јер је број припадника трећег доба највећи управо у Европи. Подаци говоре да четвртину становништва у Италији чине старији од 65 година, у Грчкој, Португалу и Финској проценат старих износи 23 одсто, док у Србији 21 одсто опште популације спада у категорију старих особа. Пројекције Уједињених нација говоре да се у следеће три деценије очекује дуплирање броја старих – сваки четврти становник Европе и Северне Америке биће старији од 65 година, а у Србији ће 27 одсто популације имати више од 65 година.

Најновији подаци Републичког завода за статистику говоре да је број седокосих увелико надмашио број деце – свака пета особа у нашој земљи старија је од 65 година, а свака седма млађа од 15 година. Демографска статистика каже да је од 2002. до 2020. године број деце у општој популацији смањен са 16 на 14,3 процента, док је број наших седокосих суграђана за само 18 година повећан са 16 на чак 21,1 одсто.

Подаци изведени из „Здравствено статистичког годишњака Србије”, који је објавио Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” говоре да се Србија налази на прагу демографске старости, а наталитет у нашој земљи најмањи је у последњих десет година. У истом временском интервалу, просечна старост становништва порасла је за три године – са 40,2 на 43,4 године, што Србију сврстава међу три најстарије нације у Европи. На повећање броја старих свакако утиче и продужење очекиваног трајања живота – подаци показују да се од 2002. до 2020. године животни век продужио са 72,3 на 75,7 година. Додатно забрињава податак да је број жена које се налазе у фертилном периоду (од 15 до 49 година) смањен за 2,4 одсто, што значи да је генерација жена које могу да постану мајке све малобројнија. Због оваквих демографских трендова смањује се и број радно активног становништва од 15 до 65 година – са 67,3 у 2002. години на 65 процената у 2020. години.

Када посматрамо општине са најизраженијим старењем, видимо да су то најчешће оне из јужне и источне Србије, или општине које се налазе у близини великих регионалних центара, што олакшава емиграцију младих. Национална географија сведочи да у зајечарској области живи највише наших седокосих суграђана, док је највише деце у рашкој, јужнобачкој и пчињској области. На градском, односно општинском нивоу, највише старих забележено је у Гаџином Хану, Црној Трави, Сврљигу и Рековцу, док највише деце одраста у Прешеву, Бујановцу и Тутину. Убрзано старење становништва бележи се од седамдесетих година прошлог века, а тренд старења присутнији је у руралним него у градским насељима. Гледано по регионима, старење је интензивније у Источној и Јужној и Србији, али је у Шумадији и Западној Србији веће него у региону Београда и Војводине.

Србија се налази у европском врху по броју особа које су остале без брачног друга. Подаци говоре да је удовиштво пре свега женски феномен – жене чине чак 78 одсто особа чији је партнер преминуо. Узроци ове појаве су многобројни, један је да жене живе живе дуже – у просеку пет година – од мушкараца, а приликом венчања мушкарац је у просеку 3,5 године старији од жене. Осим тога, жене ређе склапају други брак након смрти супруга и ређе се одлучују за заједнички живот са новим партнером. Великом броју удовица у нашој земљи кумује и чињеница да су највећи део избегличке и интерно расељене популације чиниле жене – од 600.000 особа које су током деведесетих и почетком 2000. године дошле у Србију, удео удовица је био већи него у домаћем становништву.