Ивана Вулета циља четврто злато

Зимска атлетска сезона се ближи крају, а њен врхунац је пред нама, Европско првенство у дворани које ће се од 2. до 5. марта одржати у Истанбулу. Донедавно норме су биле једини критеријум, а увођењем ранг-листи на основу неколико претходних такмичења, дата је могућност већем броју такмичара да се опроба на великој сцени. Ипак, „нормаши” су и даље фаворити, многи од њих ће бити и главни кандидати за освајање медаља. Једна од највећих континенталних спортских светковина у сенци је трагичних догађаја у Турској. Катастрофални земљотреси са неколико десетина хиљада жртава у други план су ставили све активности, али је у последњем тренутку Европска атлетика одлучила да се једна од њених највећих манифестација ипак одржи у граду на Босфору.

Ово ће бити 37. издање надметања најбољих Европљана „под кровом”, а све је почело пре 53 године у Бечу. Иако је ово прво у Турској, домаћин има искуства када је реч о организацији, јер је у „Атакој арени” (капацитет 7.000 места), 2012. године одржан светски шампионат. Очекује се око 600 атлетичара из 51 државе, а међу њима и 12 српских репрезентативаца. Рок за остварење норми истекао је 20. фебруара, а до њих је дошло петоро наших, који су и међу кандидатима за победничко постоље. Ивана Вулета је и највећи адут. Трострука је шампионка Европе, а прва и на ранг-листи у скоку удаљ. Ту је и њена наследница Милица Гардашевић која заузима трећу позицију и са другим најбољим резултатом сезоне у свету (6,90 метара). Исто је рангиран и Елзан Бибић на 3.000 метара, док је Ангелина Топић осма у скоку увис, а Армин Синанчевић је деветопласирани у бацању кугле.

Што се тиче наших атлетичара који нису испунили норму, најбоље котиран је скакач удаљ Лазар Анић, који је девети од 18 који ће на скакалиште. Бошко Кијановић на 400 метара има 13. „ренкинг” од 30, даљаш Страхиња Јованчевић 15. (18), куглаш Асмир Колашинац 16. (18), Ања Лукић на 60 метара с препонама 21. (32), Лука Трговчевић такође на 60 метара с препонама 30. (32), а најбржа Српкиња у овом тренутку Милана Тирнанић је 34. од 40, на 60 метара.

Србија је од осамостаљења освојила седам медаља на првенствима у дворани (четворо атлетичара), а куриозитет је да ће се у Истанбулу на борилиштима појавити њих троје. Уз Ивану Вулету (некада Шпановић), ту су и ветеран Асмир Колашинац (златни и сребрни) у бацању кугле, као и даљаш Страхиња Јованчевић (бронза). На постољу је још једино био седмобојац Михаил Дудаш (бронза). Међу 12 наших у Истанбулу је шесторо од осморо оних који су учествовали на последњем шампионату у пољском Торуњу (Србија без медаље), а толико је и дебитаната.

Многе светске звезде „краљице спортова” пуниће четири дана дворану, а у договору са домаћином, Европска атлетика је донела одлуку да један евро од сваке продате улазнице иде у фонд за унесрећене у земљотресу. Тако ћемо видети седам актуелних олимпијских шампиона, Марсела Џејкобса на 60 метара, Карстена Ворхолма  (400 м), Јакоба Ингенбриксена (1.500 и 3.000), Милтијадиса Тентоглуа (даљ), Педра Пичарда (троскок), Малаику Михамбо (даљ) и Нафисатоу Тиам (петобој). Уз њих и 18 оних који су освојили злато на лане одржаном континенталном првенству на отвореном у Минхену, а ту је и наша Ивана Вулета. Шансу да одбране злато из Торуња имаће 15 атлетичара. Међу њима највећа звезда је млада Холанђанка Фемке Бол (22) која је пре две недеље „скинула” један од најстаријих светских рекорда. Резултатом 49,29 секунди с трона је померила легендарну Јармилу Кратхофилову (ЧССР) после 41 године!

Пар дана касније Арманд Дуплатис (23) још једном је исписао историју светске атлетике. Границу скока с мотком померио је на 6,22 метера, што му је шести рекорд у последње три године. „Летећи Швеђанин”, који је преко шест метара ишао чак 60 пута, ипак је одлучио да „прескочи” Истанбул. Објашњење је да жели да се припрема за летњу сезону, али спекулише се да су разлози лоши политички односи његове државе и Турске, односно безбедносне природе.

Било како било, очекују нас „луда” четири атлетска дана. Екипно, за највеће фаворите слове Британци, који међу важећим државама имају највећи број медаља на такмичењима у дворани – 195 (74+69+52). Укупно две најуспешније, и даље су недодирљиве, иако не постоје већ више од три деценије. Репрезентативци Совјетског Савеза (раздружење 1991) чак 327 пута били су на победничком постољу (116+107+104), а Источне Немачке (уједињена са Западном Немачком 1990) 228 (87+83+58). Што се појединаца тиче, Западни Немац Томас Весинхаге освојио је 12 медаља на средњим пругама (6+5+1), док је код дама најтрофејнија куглашица Хелена Фибингер (ЧССР) са 11 (8+3+0).

До сада су атлетичари из 47 држава крочили на постоље, а они из бивше Југославије 25 пута (6+6+13). После распада СФРЈ, такмичари Србије и Црне Горе су освојили пет (2+1+2), а када се узму у обзир све самосталне државе, Србија је најуспешнија са седам (4+1+2), те заузима 31. место. Иза је Словенија на 39. са осам (1+4+3), Хрватска 44. са три (0+1+2), а Босна и Херцеговина заузима 44. место са једним сребром.

Освајачи медаља за Србију

Злато – Асмир Колашинац , бацање кугле, (2013, Гетеборг), Ивана Шпановић, скок удаљ, три пута (Праг 2015, Београд 2017, Глазгов 2019)

Сребро – Асмир Колашинац, бацање кугле, (2015, Праг)

Бронза – Михаил Дудаш, седмобој, (2013, Гетеборг), Страхиња Јованчевић, скок удаљ (2019, Глазгов)