Ivana Vuleta cilja četvrto zlato

Zimska atletska sezona se bliži kraju, a njen vrhunac je pred nama, Evropsko prvenstvo u dvorani koje će se od 2. do 5. marta održati u Istanbulu. Donedavno norme su bile jedini kriterijum, a uvođenjem rang-listi na osnovu nekoliko prethodnih takmičenja, data je mogućnost većem broju takmičara da se oproba na velikoj sceni. Ipak, „normaši” su i dalje favoriti, mnogi od njih će biti i glavni kandidati za osvajanje medalja. Jedna od najvećih kontinentalnih sportskih svetkovina u senci je tragičnih događaja u Turskoj. Katastrofalni zemljotresi sa nekoliko desetina hiljada žrtava u drugi plan su stavili sve aktivnosti, ali je u poslednjem trenutku Evropska atletika odlučila da se jedna od njenih najvećih manifestacija ipak održi u gradu na Bosforu.

Ovo će biti 37. izdanje nadmetanja najboljih Evropljana „pod krovom”, a sve je počelo pre 53 godine u Beču. Iako je ovo prvo u Turskoj, domaćin ima iskustva kada je reč o organizaciji, jer je u „Atakoj areni” (kapacitet 7.000 mesta), 2012. godine održan svetski šampionat. Očekuje se oko 600 atletičara iz 51 države, a među njima i 12 srpskih reprezentativaca. Rok za ostvarenje normi istekao je 20. februara, a do njih je došlo petoro naših, koji su i među kandidatima za pobedničko postolje. Ivana Vuleta je i najveći adut. Trostruka je šampionka Evrope, a prva i na rang-listi u skoku udalj. Tu je i njena naslednica Milica Gardašević koja zauzima treću poziciju i sa drugim najboljim rezultatom sezone u svetu (6,90 metara). Isto je rangiran i Elzan Bibić na 3.000 metara, dok je Angelina Topić osma u skoku uvis, a Armin Sinančević je devetoplasirani u bacanju kugle.

Što se tiče naših atletičara koji nisu ispunili normu, najbolje kotiran je skakač udalj Lazar Anić, koji je deveti od 18 koji će na skakalište. Boško Kijanović na 400 metara ima 13. „renking” od 30, daljaš Strahinja Jovančević 15. (18), kuglaš Asmir Kolašinac 16. (18), Anja Lukić na 60 metara s preponama 21. (32), Luka Trgovčević takođe na 60 metara s preponama 30. (32), a najbrža Srpkinja u ovom trenutku Milana Tirnanić je 34. od 40, na 60 metara.

Srbija je od osamostaljenja osvojila sedam medalja na prvenstvima u dvorani (četvoro atletičara), a kuriozitet je da će se u Istanbulu na borilištima pojaviti njih troje. Uz Ivanu Vuletu (nekada Španović), tu su i veteran Asmir Kolašinac (zlatni i srebrni) u bacanju kugle, kao i daljaš Strahinja Jovančević (bronza). Na postolju je još jedino bio sedmobojac Mihail Dudaš (bronza). Među 12 naših u Istanbulu je šestoro od osmoro onih koji su učestvovali na poslednjem šampionatu u poljskom Torunju (Srbija bez medalje), a toliko je i debitanata.

Mnoge svetske zvezde „kraljice sportova” puniće četiri dana dvoranu, a u dogovoru sa domaćinom, Evropska atletika je donela odluku da jedan evro od svake prodate ulaznice ide u fond za unesrećene u zemljotresu. Tako ćemo videti sedam aktuelnih olimpijskih šampiona, Marsela Džejkobsa na 60 metara, Karstena Vorholma  (400 m), Jakoba Ingenbriksena (1.500 i 3.000), Miltijadisa Tentoglua (dalj), Pedra Pičarda (troskok), Malaiku Mihambo (dalj) i Nafisatou Tiam (petoboj). Uz njih i 18 onih koji su osvojili zlato na lane održanom kontinentalnom prvenstvu na otvorenom u Minhenu, a tu je i naša Ivana Vuleta. Šansu da odbrane zlato iz Torunja imaće 15 atletičara. Među njima najveća zvezda je mlada Holanđanka Femke Bol (22) koja je pre dve nedelje „skinula” jedan od najstarijih svetskih rekorda. Rezultatom 49,29 sekundi s trona je pomerila legendarnu Jarmilu Krathofilovu (ČSSR) posle 41 godine!

Par dana kasnije Armand Duplatis (23) još jednom je ispisao istoriju svetske atletike. Granicu skoka s motkom pomerio je na 6,22 metera, što mu je šesti rekord u poslednje tri godine. „Leteći Šveđanin”, koji je preko šest metara išao čak 60 puta, ipak je odlučio da „preskoči” Istanbul. Objašnjenje je da želi da se priprema za letnju sezonu, ali spekuliše se da su razlozi loši politički odnosi njegove države i Turske, odnosno bezbednosne prirode.

Bilo kako bilo, očekuju nas „luda” četiri atletska dana. Ekipno, za najveće favorite slove Britanci, koji među važećim državama imaju najveći broj medalja na takmičenjima u dvorani – 195 (74+69+52). Ukupno dve najuspešnije, i dalje su nedodirljive, iako ne postoje već više od tri decenije. Reprezentativci Sovjetskog Saveza (razdruženje 1991) čak 327 puta bili su na pobedničkom postolju (116+107+104), a Istočne Nemačke (ujedinjena sa Zapadnom Nemačkom 1990) 228 (87+83+58). Što se pojedinaca tiče, Zapadni Nemac Tomas Vesinhage osvojio je 12 medalja na srednjim prugama (6+5+1), dok je kod dama najtrofejnija kuglašica Helena Fibinger (ČSSR) sa 11 (8+3+0).

Do sada su atletičari iz 47 država kročili na postolje, a oni iz bivše Jugoslavije 25 puta (6+6+13). Posle raspada SFRJ, takmičari Srbije i Crne Gore su osvojili pet (2+1+2), a kada se uzmu u obzir sve samostalne države, Srbija je najuspešnija sa sedam (4+1+2), te zauzima 31. mesto. Iza je Slovenija na 39. sa osam (1+4+3), Hrvatska 44. sa tri (0+1+2), a Bosna i Hercegovina zauzima 44. mesto sa jednim srebrom.

Osvajači medalja za Srbiju

Zlato – Asmir Kolašinac , bacanje kugle, (2013, Geteborg), Ivana Španović, skok udalj, tri puta (Prag 2015, Beograd 2017, Glazgov 2019)

Srebro – Asmir Kolašinac, bacanje kugle, (2015, Prag)

Bronza – Mihail Dudaš, sedmoboj, (2013, Geteborg), Strahinja Jovančević, skok udalj (2019, Glazgov)