Уби­ство срп­ског сва­та на­ја­ви­ло рат у БиХ

Од на­шег до­пи­сни­ка

Са­ра­је­во – Уз мно­го дру­гих спе­ци­фич­но­сти, БиХ је и је­дин­стве­на зе­мља у све­ту у ко­јој се по­је­ди­ни да­ту­ми ко­ји се од­но­се на до­га­ђа­је из бли­же исто­ри­је пра­зну­ју на јед­ној по­ло­ви­ни ње­не те­ри­то­ри­је, а на дру­гој оспо­ра­ва­ју и не при­зна­ју. Је­дан од њих је и 1. март, та­ко­зва­ни Дан не­за­ви­сно­сти БиХ, ко­ји се већ го­ди­на­ма обе­ле­жа­ва са­мо у де­ло­ви­ма Фе­де­ра­ци­је БиХ с ве­ћин­ским бо­шњач­ким ста­нов­ни­штвом. Обе­ле­жен је и ју­че.

За Ре­пу­бли­ку Срп­ску и срп­ски на­род та­ко­зва­ни дан не­за­ви­сно­сти не­ма ни­ка­кву ва­жност, ни­је ни пра­зник ни не­рад­ни дан, јер под­се­ћа на 1. март 1992. го­ди­не, ка­да су Бо­шња­ци и Хр­ва­ти на не­у­став­ном ре­фе­рен­ду­му, на ко­јем Ср­би ни­су уче­ство­ва­ли, гла­са­ли за от­це­пље­ње од Ју­го­сла­ви­је. Истог тог да­на су на­о­ру­жа­ни при­пад­ни­ци па­ра­вој­не бо­шњач­ке фор­ма­ци­је „Зе­ле­не бе­рет­ке” на са­ра­јев­ској Ба­шчар­ши­ји, у не­по­сред­ној бли­зи­ни Ста­ре пра­во­слав­не цр­кве, уби­ли срп­ског сва­та Ни­ко­лу Гар­до­ви­ћа, ра­ни­ли све­ште­ни­ка Ра­ден­ка Ми­ро­ви­ћа и спа­ли­ли срп­ску за­ста­ву. То је на­го­ве­сти­ло по­че­так гра­ђан­ског ра­та у БиХ, то јест тра­гич­ни су­коб на­ро­да у ко­јем је би­ло на хи­ља­де жр­та­ва на свим за­ра­ће­ним стра­на­ма.

„Пре­гла­са­ва­њем на не­ле­ги­тим­ном ре­фе­рен­ду­му, а он­да и пуц­њем у срп­ског сва­та, Ср­би у БиХ до­би­ли су две по­ру­ке: у БиХ вас мо­же­мо ели­ми­ни­са­ти удру­же­ни Хр­ва­ти и му­сли­ма­ни, а ако на то не при­ста­не­те – про­ћи ће­те као Гар­до­вић”, из­ја­вио је пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Срп­ске Ми­ло­рад До­дик.

Он је још јед­ном на­гла­сио да 1. март ни­је „ни­ка­кав пра­зник” и да је по­нај­ма­ње дан не­за­ви­сно­сти.  

„То је тра­ги­чан дан из исто­ри­је Ср­ба на овим про­сто­ри­ма. Јед­на кр­ва­ва срп­ска свад­ба би­ла је увод у кр­ва­ви гра­ђан­ски рат”, ре­као је До­дик, ис­ти­чу­ћи да „ци­ви­ли­зо­ва­ни на­ро­ди сла­ве крај су­ко­ба, па се та­ко у Срп­ској пра­зну­је па­ра­фи­ра­ње Деј­тон­ског спо­ра­зу­ма (21. но­вем­бар), а они ко­ји сла­ве рат, ве­ро­ват­но се спре­ма­ју за но­ви, или са­ња­ју но­ви”.

У од­го­во­ру на че­стит­ку ко­ја јој је по­во­дом 1. мар­та сти­гла од СДА Сан­џа­ка, срп­ски члан и пред­се­да­ва­ју­ћа Пред­сед­ни­штва БиХ Жељ­ка Цви­ја­но­вић по­ру­чи­ла је да то ни­је њен пра­зник. „Ни­је мој пра­зник и не при­мам че­стит­ке по­во­дом тог мор­бид­ног да­ту­ма. Уз­гред ре­че­но, БиХ не­ма за­кон о пра­зни­ци­ма, а је­ди­но што се за­јед­нич­ки обе­ле­жа­ва је­су Но­ва го­ди­на и Пр­ви мај”, на­ве­ла је Цви­ја­но­ви­ће­ва у об­ја­ви на „Ин­ста­гра­му”.

Она је у јед­ној ра­ни­јој из­ја­ви ис­та­кла ка­ко сма­тра да је обе­ле­жа­ва­ње 1. мар­та „се­ме раз­до­ра, а не се­ме ко­је би мо­гло да нас не­ка­да сје­ди­ни и об­је­ди­ни у на­шем сва­ко­днев­ном и у по­ли­тич­ком жи­во­ту”. Тај да­тум, ка­за­ла је Цви­ја­но­ви­ће­ва, „но­си не­га­тив­не ко­но­та­ци­је ко­је срп­ски на­род ве­зу­ју за смрт, уби­ја­ње и раз­дор ко­ји је пре­шао у озби­љан гра­ђан­ски рат, ко­ји је мно­ги­ма на­нео жр­тве, а на­ро­де у БиХ од­мак­нуо јед­не од дру­гих”.

Слич­не по­ру­ке по­во­дом ју­че­ра­шњег сла­вља у ФБиХ, Са­ра­је­ву пр­вен­стве­но, упу­ти­ли су и мно­ги дру­ги зва­нич­ни­ци из Срп­ске. Ми­ни­стар без­бед­но­сти у Са­ве­ту ми­ни­ста­ра БиХ Не­над Не­шић ре­као је, из­ме­ђу оста­лог, „ако се они не сра­ме да сла­ве тра­ге­ди­ју и зло­чин – не­ка сла­ве, али не­ка сво­је сла­вље не пред­ста­вља­ју као за­јед­нич­ко, јер то ни­ка­да не­ће би­ти”.

Огла­си­ли су се и сви ам­ба­са­до­ри и ге­не­рал­ни кон­зу­ли БиХ из ре­да срп­ског на­ро­да, за­јед­нич­ким са­оп­ште­њем од­го­во­рив­ши ми­ни­стру спољ­них по­сло­ва Ел­ме­ди­ну Ко­на­ко­ви­ћу, ко­ји је од њих, као што је то ра­ди­ла и ње­го­ва прет­ход­ни­ца Би­се­ра Тур­ко­вић, тра­жио да обе­ле­же 1. март. Уз на­гла­ша­ва­ње да „не­ће по­сту­пи­ти по не­за­ко­ни­тој ин­струк­ци­ји ко­ја уру­ша­ва устав­ни по­ре­дак БиХ”, они су свом но­вом ше­фу по­ру­чи­ли да „ова­ква прак­са не иде у при­лог ње­го­вим на­ја­ва­ма да ће по­пра­ви­ти ло­ше ста­ње у ми­ни­стар­ству ка­кво је за­те­као на­кон број­них зло­у­по­тре­ба Тур­ко­ви­ће­ве, ко­ја се слу­жи­ла истим ме­то­да­ма”.

Као и прет­ход­них го­ди­на, обе­ле­жа­ва­ње тзв. да­на не­за­ви­сно­сти по­че­ло је по­ди­за­њем за­ста­ве на са­ра­јев­ском бр­ду Хум, на­кон че­га су број­ни бо­шњач­ки зва­нич­ни­ци, ме­ђу ко­ји­ма су би­ли и чла­но­ви Пред­сед­ни­штва БиХ Жељ­ко Ком­шић и Де­нис Бе­ћи­ро­вић, по­се­ти­ли зна­чај­на ме­ста у гра­ду и по­ло­жи­ли цве­ће. У обра­ћа­њу но­ви­на­ри­ма Бе­ћи­ро­вић је ре­као да је дан не­за­ви­сно­сти „ве­ли­ки дан” и да је то био пре­лом­ни мо­мент у исто­ри­ји БиХ.

„Да ни­је би­ло 1. мар­та и ве­ћин­ске во­ље гра­ђа­на да жи­ве у сло­бод­ној, це­ло­ви­тој и не­за­ви­сној др­жа­ви, да­нас би гра­ни­це Ве­ли­ке Ср­би­је би­ле на ли­ни­ји Кар­ло­баг–Огу­лин–Ви­ро­ви­ти­ца… да­нас би БиХ има­ла ста­тус шу­ма­диј­ског окру­га у Ср­би­ји”, ка­зао је Бе­ћи­ро­вић.