Убиство српског свата најавило рат у БиХ
Од нашег дописника
Сарајево – Уз много других специфичности, БиХ је и јединствена земља у свету у којој се поједини датуми који се односе на догађаје из ближе историје празнују на једној половини њене територије, а на другој оспоравају и не признају. Један од њих је и 1. март, такозвани Дан независности БиХ, који се већ годинама обележава само у деловима Федерације БиХ с већинским бошњачким становништвом. Обележен је и јуче.
За Републику Српску и српски народ такозвани дан независности нема никакву важност, није ни празник ни нерадни дан, јер подсећа на 1. март 1992. године, када су Бошњаци и Хрвати на неуставном референдуму, на којем Срби нису учествовали, гласали за отцепљење од Југославије. Истог тог дана су наоружани припадници паравојне бошњачке формације „Зелене беретке” на сарајевској Башчаршији, у непосредној близини Старе православне цркве, убили српског свата Николу Гардовића, ранили свештеника Раденка Мировића и спалили српску заставу. То је наговестило почетак грађанског рата у БиХ, то јест трагични сукоб народа у којем је било на хиљаде жртава на свим зараћеним странама.
„Прегласавањем на нелегитимном референдуму, а онда и пуцњем у српског свата, Срби у БиХ добили су две поруке: у БиХ вас можемо елиминисати удружени Хрвати и муслимани, а ако на то не пристанете – проћи ћете као Гардовић”, изјавио је председник Републике Српске Милорад Додик.
Он је још једном нагласио да 1. март није „никакав празник” и да је понајмање дан независности.
„То је трагичан дан из историје Срба на овим просторима. Једна крвава српска свадба била је увод у крвави грађански рат”, рекао је Додик, истичући да „цивилизовани народи славе крај сукоба, па се тако у Српској празнује парафирање Дејтонског споразума (21. новембар), а они који славе рат, вероватно се спремају за нови, или сањају нови”.
У одговору на честитку која јој је поводом 1. марта стигла од СДА Санџака, српски члан и председавајућа Председништва БиХ Жељка Цвијановић поручила је да то није њен празник. „Није мој празник и не примам честитке поводом тог морбидног датума. Узгред речено, БиХ нема закон о празницима, а једино што се заједнички обележава јесу Нова година и Први мај”, навела је Цвијановићева у објави на „Инстаграму”.
Она је у једној ранијој изјави истакла како сматра да је обележавање 1. марта „семе раздора, а не семе које би могло да нас некада сједини и обједини у нашем свакодневном и у политичком животу”. Тај датум, казала је Цвијановићева, „носи негативне конотације које српски народ везују за смрт, убијање и раздор који је прешао у озбиљан грађански рат, који је многима нанео жртве, а народе у БиХ одмакнуо једне од других”.
Сличне поруке поводом јучерашњег славља у ФБиХ, Сарајеву првенствено, упутили су и многи други званичници из Српске. Министар безбедности у Савету министара БиХ Ненад Нешић рекао је, између осталог, „ако се они не сраме да славе трагедију и злочин – нека славе, али нека своје славље не представљају као заједничко, јер то никада неће бити”.
Огласили су се и сви амбасадори и генерални конзули БиХ из реда српског народа, заједничким саопштењем одговоривши министру спољних послова Елмедину Конаковићу, који је од њих, као што је то радила и његова претходница Бисера Турковић, тражио да обележе 1. март. Уз наглашавање да „неће поступити по незаконитој инструкцији која урушава уставни поредак БиХ”, они су свом новом шефу поручили да „оваква пракса не иде у прилог његовим најавама да ће поправити лоше стање у министарству какво је затекао након бројних злоупотреба Турковићеве, која се служила истим методама”.
Као и претходних година, обележавање тзв. дана независности почело је подизањем заставе на сарајевском брду Хум, након чега су бројни бошњачки званичници, међу којима су били и чланови Председништва БиХ Жељко Комшић и Денис Бећировић, посетили значајна места у граду и положили цвеће. У обраћању новинарима Бећировић је рекао да је дан независности „велики дан” и да је то био преломни момент у историји БиХ.
„Да није било 1. марта и већинске воље грађана да живе у слободној, целовитој и независној држави, данас би границе Велике Србије биле на линији Карлобаг–Огулин–Вировитица… данас би БиХ имала статус шумадијског округа у Србији”, казао је Бећировић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


