Страхује се да ће многи остати неидентификовани

Од нашег дописника

Атина – Грчка је завијена у тугу након директног судара путничког и теретног воза недалеко од Ларисе. Тачан број погинулих још се не зна, а према процени полиције, реч је о најмање 55 младих људи између 18 и 28 година. Не зна се ни колико је тачно било путника у возу. Говори се о 350 људи, од којих је 150 успело да се спасе. Страхује се да ће и број несталих бити велики.

Јавност је огорчена због хаоса, јер ни два дана после несреће железница није у стању да саопшти колико је карата продато како би бар приближно могао да се каже број несталих, а помиње се да их је најмање 20. Пред болницом у Лариси драматичне сцене. Родбина покушава да пронађе оне којих нема ни на једном списку. Показују фотографије, последње видео-снимке насмејаних младих људи, преко друштвених мрежа траже нестале и моле за било какву информацију, док са места једне од највећих трагедија у историји Грчке из сата у сат стижу све тужније вести. Испод гомиле метала, угљенисаних делова два вагона које спасиоци још покушавају да раздвоје, готово да нема ничега што би помогло да се било којом анализом установи ко је настрадао. Спасиоци кажу да ће преврнути сваки камен. Нажалост, ватра уз температуру вишу од 1.500 степени, која је прогутала прва два вагона, није оставила ништа. И већину од 47 званично регистрованих погинулих могу да идентификују само на основу ДНК анализе.

Узрок несреће је људска грешка, али је позадина вишегодишње занемаривање проблема на грчкој железници. Наиме, иако савремени систем за контролу железничког саобраћаја постоји од 2000. године, он никада није примењен, па шефови станица и данас комуницирају путем радио-везе док се, конкретно, воз на линији Атина–Лариса, чију позицију на колосеку нико не види, креће брзином већом од 160 километара на час.

Шеф станице, који је пред истражним судијом признао своју грешку, пропустио је да воз из Атине усмери на други, слободан колосек, па се 12 минута, односно 20 километара пре директног судара, композиција с путницима кретала истим колосеком као и теретни воз који је долазио из супротног правца.

У свом писму од 7. фебруара синдикат железничара указао је на бројне проблеме у грчкој железници, наводећи, између осталог, да све док се не предузму заштитне мере на радним местима и омогући безбедан рад саобраћаја и возова, док се не побољша инфраструктура и за рад не тражи одговорност – несрећама неће бити краја. У писму се влада и министарства оптужују да су правили пропусте и увек имали друге приоритете. Министар транспорта Костас Караманлис поднео је оставку преузимајући, како је рекао, политичку одговорност за вишегодишње неуспехе да се побољша стање на железници. Сви покушаји да нешто учини за три и по године, колико је на функцији, нису били довољни да се оваква несрећа спречи. Преузимајући дужност нови министар Јоргос Герапетритис се извинио породицама и нацији, обећавши да ће, по налогу премијера Киријакоса Мицотакиса, бити формирана комисија која ће испитати узроке несреће, обезбедити процес модернизације и безбедности железничког саобраћаја.

Али, талас незадовољства Грка расте. Синдикат запослених на железници ступио је у једнодневни штрајк упозоравајући владу на константно игнорисање упозорења и захтева запослених, које је довело до трагичне грешке. У захтеву синдикалаца наводи се да је неопходно обучавати стално запослене, а не привремено ангажоване раднике, као и да је крајње време да се користи савремена технологија.

На улицама Атине дошло је до нереда испред просторија компаније „Хеленик трејнс”, која, међутим, није прави кривац, јер је одговорна за квалитет и одржавање возова, као и за менаџмент. Дошло је до сукоба са полицијом, које по већ виђеном сценарију иницирају анархисти бацајући „Молотовљеве коктеле”. Полиција је одговорила сузавцем. Талас протеста се, међутим, шири. Другог дана националне жалости на демонстрацијама су се окупили и представници синдиката железничких радника, као и стотине студената и грађана који траже кажњавање одговорних, али који виде и кривицу владе, државних структура које нису на време предузеле мере безбедности. Гнев Грка, али и неповерење, све су очигледнији и расту због чињеница које указују на хаос који деценијама влада на железници.

У дане националне жалости политичке партије уздржале су се од конфронтације и политизовања несреће, али вероватно само накратко. Грчка се увелико спремала за изборе, које је, бар како се до сада очекивало, премијер требало да објави крајем ове или идуће недеље, да распусти парламент с тим да Грци на биралишта изађу почетком априла. Тренутни развој догађаја неминовно ће утицати на општу политичку климу па тако није немогуће ни да се избори одложе, јер последњи догађаји не иду наруку Новој демократији и премијеру Мицотакису.

Систем контроле девет година чекао обнову

Сигнализација са дистанционим управљањем, прецизније – аутоматски национални систем обезбеђења железничког транспорта, никада није активирана. Од 2014. године, када је отпочео пројекат обнове и модернизације, седам пута је тражено продужење рока. Све је почело 2000. године, кад је ЕУ као приоритете поставила успостављање јединственог система управљања железничким саобраћајем, што се односило и на Грчку. Било је покушаја да се нешто учини, али су честе саботаже, а затим и економска криза, све успориле. Међутим, 2016. све државе ЕУ имале су обавезу да доставе национални план имплементације најсавременијег система контроле. У Грчкој је то ишло споро, направљен је некакав план етапне модернизације железнице, која је ипак наставила да функционише по старом, ручном систему. Према информацијама из Министарства инфраструктуре, дошло је до неслагања између извођача, али је нађено решење, тако да је у протекле три године урађена делимична сигнализација на деловима пруге Атина–Солун. Због непоштовања договора, Европска комисија је случај с Грчком ипак предала Европском суду.