Корист од евентуалних санкција Русији

Специјално за „Политику” 
Москва, 30. августа – Уколико Запад заиста уведе санкције Русији, то ће њој (Русији) донети само користи. Таква, парадоксална изјава дошла је ових дана из „Роселхознадзора” – федералне службе за надзор Министарства пољопривреде. Објашњење је да ће Русија, кад изгуби могућност да увози из САД замрзнуте пилеће батаке, или како овде кажу „Бушове ножице”, морати да се позабави развојем сопствене производње.

„Мало ћемо стегнути појасеве, али смо у стању да производимо довољно меса, жита, млека. Још ће остати и за друге”, тврди Николај Власов, заменик директора „Роселхознадзора”, који каже да, ако буду почели да се користе сви могући капацитети, Русија може да храни 33 милијарде људи.

Упркос томе, тренутна ситуација је сасвим другачија. Данас је руска зависност од увозне хране велика – према статистичким подацима, око 50 посто производа у прехрамбеним продавницама је увозно. Зато је један од приоритета нове руске владе управо борба да се та зависност смањи.

Недавно је први вицепремијер Виктор Зупков изјавио да ће у пољопривреду бити уложен огроман новац – до 2012. године сељаци ће добити допунске субвенције у износу од 102 милијарде рубаља (око 4,5 милијарди долара).

У том светлу треба посматрати и евентуално замрзавање пријема Русије у Светску трговинску организацију (СТО). Како би испунила захтеве и поштовала правила СТО, Русија већ 15 година примењује нека ограничења као што је, на пример, ограничење подршке пољопривреди, дозвољавајући при том увоз огромних количина „Бушових ножица”.

Цене енергената су, да би биле усклађене са светским, у последње време повећане више пута утичући тако на животни стандард грађана. Позитивних ефеката чланства у Организацији нема јер се пријем стално одлаже – иако је постигла билатералне договоре са 153 државе, стално се појављују нове препреке. Аналитичари то објашњавају сликовито: „То је као да играш фудбал, а гол супротне стране је ограђен даскама, док је твој слободан”.

Теза да ће новим одлагањем пријема бити теже да се извозе пољопривредни производи на Запад бесмислена је – руски пољопривредни производи ни до сада нису имали никакве шансе на западном тржишту јер нису могли ценом да конкуришу локалнима који су заштићени олакшицама и субвенцијама. Процес је био обрнут – правила СТО налажу ниске увозне таксе, па је Русија била затрпана јевтиним месом и млеком, тврди се – често и веома лошег квалитета. И сада се у продавницама могу купити пилећи батаци из америчких државних резерви, замрзнути пре 20 година за случај да дође до атомског рата.

Наравно, неће бити лако да се преко ноћи подигне производња. Треба решити бројне проблеме – лоше путеве, дефицит кадрова – руско село је деценијама уништавано, индивидуална производња била је забрањена, а пољопривредом су се бавили совхози и колхози. Кад се распао СССР, распали су се и они, а на селу готово да није остао нико. Једина област у којој је ситуација више-мање добра јесте производња жита. У осталима је стање незадовољавајуће – кад се крене колима или возом у унутрашњост Русије могу се видети бескрајна необрађена поља и огромне полупорушене зграде које су некад биле колхозне штале или силоси.

Заустављање пријема у СТО, сматрају неки аналитичари, могло би бити окидач који ће активирати унутрашње потенцијале. Препрека има много – од алкохолизма и неискуства сељака до цена минералног ђубрива и горива за пољопривредну механизацију које доходак своде готово на нулу. То, опет, није баш нека препорука банкама да одобравају кредите онима који би желели да раде.

Највећи део суме коју ће влада уложити у пољопривреду, припашће сточарству. А да би се банке приволеле да дају ризичне кредите – у сточарству се уложено враћа тек за десет година – држава ће издвајати годишње 2,3 милијарде за субвенционисање камата не кредите.

Поред тога, биће смањен увоз „Бушових ножица” и свињетине за стотине тона, што ће омогућити домаћој производњи бољу прођу и повећати приходе који могу да се користе за модернизацију производње и увођење савремене технологије, без чега нема напретка, сматрају у министарству за пољопривреду.

Негативна последица целе операције готово је сигурно повећање цена, али министарство је уверено да ће се то брзо променити, понуда и тражња ће се изједначити и цене ће се стабилизовати. Дотле ће морати да се рачуна на производе из Аргентине и Бразила.

Кад се говори о евентуалним санкцијама Русији – пољопривреда јесте најосетљивија, али постоје и друге области у којима је Русија велики увозник. Електроника, кућна техника, све то се у великој мери увози. И ма како парадоксално звучало, управо та чињеница штити Русију и од европских и од америчких санкција.

Руско тржиште је огромно и захвално, свакоме ко се на њега пробије, гарантује огромну добит. Оне који су у томе успели, тешко да ће моћи да убеде да се повуку. Треба имати у виду и да се у Русији производе бројни производи по лиценци – „Марлборо” и „Пепси”, „Пармалат” и „Нестле” већ су постали руски производи и тешко да ће неко моћи да их убеди да напусте тржиште са 140 милиона потенцијалних купаца.

А што се електронике тиче, њен највећи део данас се склапа у Кини и другим азијским земљама – на њих се неће односити ни европске ни америчке санкције. Напротив, још ће им се шире отворити врата Русије која је данас, више од других земаља, „гладна” тих производа.

-----------------------------------------------------------

Економска независност Русије

Према статистици, Русија данас може да обезбеди 60% својих потреба за живином, 65% за свињетином и говедином, 100% за житом, 40% за сиром, 95% за млеком, 25% за вином, 20% за одећом, 25% за лековима, 15%, за кућном техником, 99% за цигаретама, 35% за козметиком.