Студије поскупеле на чак 14 факултета у Београду

Готово половина факултета на највећем универзитету у земљи подигла је цене студија. Укупно 14 од 31 факултета Универзитета у Београду повећало је школарине, одлукама које су усвојене на саветима тих установа, открио је за „Политику” проф. др Дејан Филиповић, проректор за наставу УБ. Имена свих факултета са старом и новом ценом школарине, каже, изложиће јавности у понедељак јер још чекају једну установу да усмену одлуку о поскуљењу потврде и писаним путем. Сви челници факултета са којима смо разговарали истакли су да је поскупљење стигло због усаглашавања са стопом инфлације, као и да код многих цене студија нису мењане и дуже од деценије.

Поскупљења се, у зависности од факултета, крећу од близу десет до 50 одсто, колико је на једном смеру Машинског факултета, упркос чему тамошњи декан проф. др Владимир Поповић подвлачи да су и даље по јефтиноћи у доњој половини образовних установа из техничко-технолошке научне групације на УБ, јер нису годинама дозволили поскупљење. И то је тачно јер су и са толиким процентом повећања школарине на 108.000 динара и даље далеко испод Архитектонског факултета, на пример, који је само за бруцоше подигао школарине на 288.000 динара.

Поједини декани су нас запитали зашто само о њима пишемо, а нико не зове Електротехнички факултет, који је и међу напопуларнијим у земљи, па смо после упорног позивања јуче коначно успели да дођемо до новог декана те установе проф. др Дејана Гвоздића, који је за „Политику” открио да је тачно да су подигли цене студија на свим студијским профилима за 15 одсто.

То значи да је школарина за самофинансирајуће студенте на једном од најпопуларнијих, али и насјкупљих смерова у земљи, Софтверском инжењерству ЕТФ-а, скочила са 243.500 динара на 280.025 динара, док је на Електротехници и рачунарству увећана са 108.000 на 124.200 динара. Упућени у програмерске воде истичу да ни 280.025 динара по години није пуно у односу на сазнања и перспективу коју ЕТФ нуди својим студентима, али и плате које још у току школовања, захваљујући према многима и „најјачем” високошколском ИТ знању у земљи, успевају да зараде њихови студенти.

У мају прошле године на седници Сената УБ, такође је било обелодањено да је школарине подигло пет чланица: Факултет организационих наука, Рударско-геолошки, Технолошко-металуршки, Економски и Биолошки, а неки од њих су то сада поново учинили, додуше у мањем проценту од осталих чије су цене и по десет година мировале. Тада смо истакли да Архитектонски и Географски уопште нису мењали цену студија од 2011/12. школске године, али су сада то учинили, што је на првопоменутом факултету изазвало блокаде и поприличан бунт студената, који и даље трају. Последњи већи стдентски протест у ком су захтевали смањење школарина за 30 одсто био је у јеку пандемије, на јесен 2020. године.