Председник по Уставу изражава државно јединство

Професор Уставног права Владан Петров изнео мишљење да ли је председник Србије Александар Вучић повредио Устав у преговорима о статусу Косова и Метохије.

„Као професор Уставног права, али и као судија Уставног суда, не могу да улазим у анализу политичког документа који се назива европски предлог за нормализацију односа Београда и Приштине.

У једној реченици могу да кажем да је то документ који у оним деловима где се говори о опште прихваћеним принципима међународног права нама може и да иде наруку. Али не треба сметнути с ума да је он највероватније сачињен у англосаксонској правној и политичкој кухињи и да је једна амебоидна творевина, те се може тумачити и овако и онако. И због тога се мора тумачити у датом контексту.

Што се тиче позива на повреду Устава, одговорност председника за повреду Устава није политичка, него правна одговорност. Наш Устав јасно прописује поступак за разрешење председника републике.

Најпре Народна скупштина мора да донесе одлуку већином гласова свих посланика да се поступак покрене, а потом Уставни суд утврђује да ли је председник повредио Устав или није. Коначну одлуку о разрешењу у случају да Уставни суд утврди да је председник повредио Устав донела би Народна скупштина.

Процедура је захтевна и сложена и то несумњиво знају и они који нападају председника републике. С једне стране, знају да немају довољно политичке снаге да институционалним путем покрену овај поступак, а с друге знају да за своје неосноване оптужбе никоме неће одговарати. Подсећам, институционално решавање проблема и одговорност су кључне вредности демократије.

У сваком случају треба отклонити једну од дилема које су се појавиле ових дана, а по ко зна који пут, а то је дилема да ли председник повређује Устав, јер иде на преговоре у Брисел. Председник по Уставу изражава државно јединство.

Он је непосредно изабрани шеф државе са најјачим могућим демократским легитимитетом. Као таквог, њега као најпозванијег преговарача признаје и међународна заједница и већина грађана Србије који су му дали мандат да изражава државно јединство, а то значи да их представља у спољним односима. Примера ради, у Рамбујеу је шеф делегације Србије био потпредседник владе, професор Ратко Марковић, који је имао несумњив стручни легитимитет, али његова политичка функција није одговарала нивоу догађаја на којем је требало да буде преговора.

Друго, да ли председик републике може повредити Устав на тим преговорима? Да би се тако нешто утврдило морамо располагати недвосмиленим чињеницама. Попут, рецимо, потписа на било који документ који би могао да буде противан Уставу. Пошто је одговорност председника за повреду Устава правна, а не политичка, она се не може заснивати на претпоставкама и спекулацијама, мање или више поузданима „изворима информација”.

Говорити превише о овом документу, који је само један корак у политичким преговорима, може произвести и контраефекат. То значи придати му значај који он у овом тренутку, а можда и никада неће заслуживати. То не значи да документ не треба у сваком детаљу пажљиво анализирати.

Подсећа, да је 2017. године председник републике позвао целокупну заједницу на такозвани унутрашњи дијалог. Тај дијалог би требало да се настави и поводом једног оваквог документа. Али он не сме да буде клица нових унутрашњих подела него подстицај да саберемо све наше умне и политичке снаге како бисмо једног дана у нашем преовлађујућем интересу решили питање идентитета, а то је несумњиво питање Косова и Метохије.

Окупираност председником републике, његовом моћи или немоћи, одговорношћу или кривицом често је пројекција наших слабости. Можда и наше неодговорности. А, свакако недовољно политичке културе”, каже Петров за „Новости”.