Камата на готовинске кредите достигла 12,5 одсто

Коме треба готовински кредит, а он се одобрава у домаћој валути, мора да рачуна да ће моћи да га узме по камати од најмање 12,5 одсто годишње. Толико је била просечна цена задуживања за ову врсту зајмова крајем прошле године. Дужници морају да рачунају на ново поскупљење новца, јер Народна банка Србије (НБС) у четвртак одлучује о новом повећању референтне камате која је сигнал за висину осталих камата на банкарском тржишту.

Уз готовинске динарске зајмове најтраженији код нас су стамбени који су индексирани у еврима. У њиховом случају просечна камата за нови кредит је крајем 2022. износила 4,7 одсто. И у овом случају очекује се даљи раст, јер је Кристин Лагард, председница Европске централне банке, најавила да ће каматне стопе највероватније бити подигнуте за 50 базних поена ради даљег обуздавања инфлације.

Према подацима НБС кредити становништву су у четвртом кварталу повећани за 0,2 процента, или за 2,9 милијарди динара, уз пад динарских и даљи раст девизно индексираних зајмова. За раст кредита заслужни су били стамбени зајмови, који су повећани за 9,9 милијарди динара, а њихов међугодишњи раст је, и поред успоравања, и даље био двоцифрен и износио је 10,6 одсто. Поред стамбених кредита, повећана су и потраживања по основу потрошачких зајмова (0,3 милијарде динара), док су остале категорије кредита становништву биле у паду.

Најизраженији пад имали су готовински кредити (4,5 милијарде динара) и задужења по трансакционим рачунима, а то су махом текући рачуни и дозвољени минус од 1,6 милијарди динара. Због тога је учешће стамбених зајмова у укупним кредитима становништву у децембру достигло 40,3 одсто, што је за 1,6 процентних поена више него крајем 2021, док учешће готовинских зајмова износи 43,7 одсто и ниже је за 0,6 процентних поена него пре годину дана. Посматрано на нивоу године, раст кредита становништву износио је 85,4 милијарде динара, или 6,3 одсто. Тај раст био је „вођен” стамбеним зајмовима, који су повећани за 55,8 милијарди динара, за којима следе готовински кредити с растом од 28,6 милијарди динара.

У последњем прошлогодишњем кварталу 24 одсто дужника за стамбени зајам определило се да узме кредит са фиксном каматом. Учешће ових дужника расте последњих месеци како расте еурибор. У структури динарских зајмова становништву, 61 одсто кредита одобрено је по фиксној каматној стопи.

Стамбено кредитирање је подржано мерама НБС које су донете 2020, а чија је примена продужена и на 2022. годину. Банкама је омогућено да продуже рок отплате стамбених зајмова за најдуже пет година, уз нижи минимални степен изграђености објекта чију је куповину могуће финансирати стамбеним кредитима. Поред тога, од 2020. трајно је смањено минимално учешће за куповину прве стамбене непокретности на 10, са 20 одсто. Имајући у виду раст каматних стопа, НБС је у децембру 2022. допунила постојећу регулативу, којом омогућава банкама да реструктурирају потраживања од дужника који се суочавају с тешкоћама у отплати зајма. Тако је за готовинске и потрошачке кредите омогућено продужење рока отплате до девет година, а за кредите за куповину аутомобила до 11 година. Поред тога, банке ће и 2023. моћи да дужницима продуже рок отплате стамбеног зајма за најдуже пет година.