Инфлација би на крају 2023. требало да буде упола нижа

Има разлога за оптимизам. Крајем ове године инфлација би требало да буде упола нижа него почетком 2023, рекла је гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић на Копаоник бизнис форуму. На глобалном нивоу очекује се даље постепено смиривање глобалних инфлаторних притисака.

– НБС је имала сидро које се зове сигуран курс. Поврат у границе циља очекујемо средином 2024. Ризици пројекције су мање изражени и постоји могућност да инфлација током ове и наредне године буде нижа од пројектоване. Највећа одступања видимо код платнобилансних кретања – нагласила је Табаковићева. Трошкови прекоморског транспорта, који су крајем 2021. били око пет пута виши него пре пандемије, крајем 2022. износили су тек незнатно изнад тог нивоа, тако да трошковни притисци по том основу ишчезавају.

Према њеним речима цене већине примарних производа такође су у паду, укључујући и цене пољопривредних артикала, метала и нафте, док су се цене осталих енергената стабилизовале због топлог времена у последњем тромесечју 2022. године, високе попуњености складишта гаса и мера ограничења потрошње енергената.

– Поред смиривања глобалних инфлаторних притисака, процена је да ће смањење глобалне неизвесности, заједно са убрзањем привредног раста у Кини, постепеним уравнотежењем тржишта енергената у Европи и даљим отклањањем застоја у међународним ланцима снабдевања, подстаћи глобални опоравак од друге половине ове године. Наравно, остају и глобални ризици као што је кретање цена енергената, индиректни ефекти повећаних цена енергената и индустријских сировина из претходног периода, као и фактори с тржишта рада који још утичу на раст базне инфлације у многим земљама. Процена је и да би снажнији раст Кине могао да утиче на нови раст цене енергената и других примарних производа, али за сада не у мери да наруши опадајућу путању инфлације – казала је Табаковићева.

Према њеним речима оцена раста бруто домаћег производа Србије за ову годину креће се у распону од два до три одсто, што је иста оцена као у новембру, али процењују да су ризици пројекције сада мање изражени и да је њено остварење извесније.

– Од 2024. очекујемо убрзање раста бруто домаћег производа на распон од три до четири, а затим и повратак на претпандемијску путању раста од око четири одсто годишње, чему ће допринети и реализација планираних инвестиционих пројеката у области путне, железничке, енергетске и комуналне инфраструктуре.

Оптимизам долази и од тога што после дужег времена имамо и сценарио који је повољнији од основног, уз нижу инфлацију и виши привредни раст него у основном сценарију – навела је Табаковићева.

Највећа позитивна одступања у односу на новембарску пројекцију НБС види код платнобилансних кретања, где је дефицит текућег рачуна за 1,3 милијарде евра нижи од претходно пројектованог. Разлог томе је бржи од очекиваног реални раст извоза робе и услуга и мањи од предвиђеног увоз енергената крајем године.

– На текући дефицит у 2022. највише је утицао увоз енергената од 6,8 милијарди евра, што је за 3,9 милијарди више него у 2021. Од тога, увоз нафте, нафтних деривата и гаса био је за 2,5 милијарди евра већи, где је доминантан ефекат потицао од више цене ових енергената. Према нашим проценама, тај ефекат износио је око 84 одсто док се на раст увезених количина ових енергената односило око 16 процената прираста увоза – напоменула је гувернерка.

У средњем року очекује се постепено смањење дефицита текућег рачуна на око пет одсто бруто домаћег производа, највише по основу побољшања спољнотрговинског дефицита, које предвиђају по основу раста извозне понуде и опоравка екстерне тражње.

Донал Мекгетиген, нови шеф мисије ММФ-а у Србији је инсистирао на строжим монетарним мерама, јер инфлација треба да буде нижа. Фискална и монетарна политика морају да се ускладе и да оборе инфлацију. Србија треба да настави са ригидном фискалном политиком на чему ће ММФ инсистирати. Напоменуо је да треба ограничити раст плата.

Нови двогодишњи стендбај аранжман у износу од 2,1 милијарду евра базиран је на реформи енергетског сектора и јавних предузећа.

– Цене енергената ће морати да расту и то је суштина програма. Цене струје и гаса не смеју да остану на тако ниском нивоу. ЕПС би требало да постане акционарско друштво, да прође кроз програм реструктурирања због досадашњег лошег управљања и малих инвестиција – казао је Мекгетиген. Навео је да би требало да се помогне и малим и средњим предузећима и да се донесу нови прописи у вези са њиховим пословањем.

Према његовим речима прилив страних директних инвестиција је добар за земљу, јер доноси ново знање, запошљава људе, развија нове секторе. Ако говоримо о фискалној дисциплини, финансијска консолидација је била импресивна, јер се од великог дефицита стигло до суфицита.

Нагласио је да су домаће инвестиције знатно повећане, али да би требало да буду и веће. Позитивним је оценио смањење јавног дуга у претходних шест година као и чињеницу да се структура дуга побољшала, те повећање девизних резерви које су премашиле суму од 19 милијарди евра. А високе девизне резерве су велики фактор сигурности у оваквим временима. Похвалио је и то што је у банкарском сектору смањен ниво ненаплативих кредита.