Двојако значење граница

"Рушимо границе!" – врућа је парола коју најчешће чујемо. Једни се њоме служе у недостатку идеја, а другима служи као пропагандна лозинка за улазак у Европску унију. Политичари је користе када у недостатку моћи умисле да се од речи праве ствари. И ова парола, као и све друге, пример је опресивног жаргона аутентичности. Ненад Чанак је недавно изјавио: "Једва 11 одсто грађана Србије има пасош, док цела планета иде у рушење граница". Изјава је школски пример за contradictio in adjecto: пасоши се (уколико нису Чанкови "војвођански пасоши") косе са паролом о "рушењу граница".

Граница, по дефиницији, окружује једну државу у којој су конгруентне (подударне) политичка власт, економска интеграција и заједничка култура.

Границе имају двојако значење – спајајући раздвајају, а раздвајајући спајају. И политика граница је амбивалентна: разграничава политички простор на спољашњи и унутрашњи, али, исто тако, интегрише простор на коме постоје разлике у социјалним, економским и политичким условима. Повлачење граница је и идеолошки инструмент: може бити мотор демократизације и модернизације, али исто тако и простор за етничка чишћења и геноциде.

Постојало је уверење да ће повлачење нових граница на западној страни Балкана довести до демократизације и прогреса читавог региона. Уместо тога, уследили су: етнички ратови, чишћења по принципу "да-има-да-их-нема" (Ф. Туђман), права на реторзију (Милошевић), аномија, уништавање привреде, девастирање земљишта, избеглиштво, расељавање, прогони, "повратници-путујући-гробови", криминал, корупција. Нове границе су настале као последица процеса националне еманципације у којем је више реч о коришћењу моћи и контроли државне власти него о стварном (националном) ослобођењу.

Политика граница нових државица још је далеко од "рушења граница". Све је израженија и "патологија граница": трговина људима, кријумчарење и трговина дрогом, проституција, легално бављење нелегалним пословима, јефтина набавка с друге стране границе и сличне социјалне невоље.

Али и поред тога, политика граница мора ићи у правцу њиховог градирања. У неким сегментима "рушења граница" – економске пропустљивости, пре свега – границе морају постати меке, неодређене или нејасне (fuzzy или vagueness frontier). Рушење граница као зидова-међа не значи и обавезно њихово брисање. Разграђивање граница као баријера једна је од основних претпоставки демократизације и развоја овог региона.

Због садашњег режима граница-међа, регион све више личи на "градове близанце", урбане целине које су новоповучене границе поделиле тако да позориште остане у једном, а болница у другом делу подељеног града. Наш регион је пре простор државица-близанаца него истински независних држава. Он се није развио у цивилно друштво, као што су то многи обећавали, него у простор снажно ослоњен на корупцију и криминал. Који би био први корак? Формирање "западнобалканске пасошке уније", слично Нордијској пасошкој унији и Шенгенском споразуму.

За регион је добро што територијализација ЕУ још није довршена, и што се одвија упоредо с територијалном консолидацијом и територијалним проширењем. Погодује му и режим градације граница ЕУ: хоризонтални за унутрашњи и вертикални за спољашњи круг.

Не сме се заборавити да су границе мултифакторски феномен чији појединачни елементи могу међусобно да јачају одређену функцију, али исто тако и да долазе у конфликт. "Шенгенским пасошем" руше се унутрашње границе, али јачају границе према спољном свету. Укидање унутрашњих граница има интегративну функцију и доприноси демократизацији и модернизацији европског друштва, али има и своје наличје: подизање заједничких граница као новог зида према спољном свету. Вара утисак да јачање граница према спољном свету води превазилажењу граница унутар простора ЕУ.

Спољне границе могу бити ефикасне у спречавању "илегалног" досељавања и у вршењу "скривене истраге" (контрола пасоша и права на боравак), али не и у "продубљивању" демократије, слободе, права, безбедности и развоја. Територијална експанзија власти у супротности је са тим захтевима: унутрашње границе и те како зависе од спољашњих граница. Тензије између режим