Dvojako značenje granica

"Rušimo granice!" – vruća je parola koju najčešće čujemo. Jedni se njome služe u nedostatku ideja, a drugima služi kao propagandna lozinka za ulazak u Evropsku uniju. Političari je koriste kada u nedostatku moći umisle da se od reči prave stvari. I ova parola, kao i sve druge, primer je opresivnog žargona autentičnosti. Nenad Čanak je nedavno izjavio: "Jedva 11 odsto građana Srbije ima pasoš, dok cela planeta ide u rušenje granica". Izjava je školski primer za contradictio in adjecto: pasoši se (ukoliko nisu Čankovi "vojvođanski pasoši") kose sa parolom o "rušenju granica".

Granica, po definiciji, okružuje jednu državu u kojoj su kongruentne (podudarne) politička vlast, ekonomska integracija i zajednička kultura.

Granice imaju dvojako značenje – spajajući razdvajaju, a razdvajajući spajaju. I politika granica je ambivalentna: razgraničava politički prostor na spoljašnji i unutrašnji, ali, isto tako, integriše prostor na kome postoje razlike u socijalnim, ekonomskim i političkim uslovima. Povlačenje granica je i ideološki instrument: može biti motor demokratizacije i modernizacije, ali isto tako i prostor za etnička čišćenja i genocide.

Postojalo je uverenje da će povlačenje novih granica na zapadnoj strani Balkana dovesti do demokratizacije i progresa čitavog regiona. Umesto toga, usledili su: etnički ratovi, čišćenja po principu "da-ima-da-ih-nema" (F. Tuđman), prava na retorziju (Milošević), anomija, uništavanje privrede, devastiranje zemljišta, izbeglištvo, raseljavanje, progoni, "povratnici-putujući-grobovi", kriminal, korupcija. Nove granice su nastale kao posledica procesa nacionalne emancipacije u kojem je više reč o korišćenju moći i kontroli državne vlasti nego o stvarnom (nacionalnom) oslobođenju.

Politika granica novih državica još je daleko od "rušenja granica". Sve je izraženija i "patologija granica": trgovina ljudima, krijumčarenje i trgovina drogom, prostitucija, legalno bavljenje nelegalnim poslovima, jeftina nabavka s druge strane granice i slične socijalne nevolje.

Ali i pored toga, politika granica mora ići u pravcu njihovog gradiranja. U nekim segmentima "rušenja granica" – ekonomske propustljivosti, pre svega – granice moraju postati meke, neodređene ili nejasne (fuzzy ili vagueness frontier). Rušenje granica kao zidova-međa ne znači i obavezno njihovo brisanje. Razgrađivanje granica kao barijera jedna je od osnovnih pretpostavki demokratizacije i razvoja ovog regiona.

Zbog sadašnjeg režima granica-međa, region sve više liči na "gradove blizance", urbane celine koje su novopovučene granice podelile tako da pozorište ostane u jednom, a bolnica u drugom delu podeljenog grada. Naš region je pre prostor državica-blizanaca nego istinski nezavisnih država. On se nije razvio u civilno društvo, kao što su to mnogi obećavali, nego u prostor snažno oslonjen na korupciju i kriminal. Koji bi bio prvi korak? Formiranje "zapadnobalkanske pasoške unije", slično Nordijskoj pasoškoj uniji i Šengenskom sporazumu.

Za region je dobro što teritorijalizacija EU još nije dovršena, i što se odvija uporedo s teritorijalnom konsolidacijom i teritorijalnim proširenjem. Pogoduje mu i režim gradacije granica EU: horizontalni za unutrašnji i vertikalni za spoljašnji krug.

Ne sme se zaboraviti da su granice multifaktorski fenomen čiji pojedinačni elementi mogu međusobno da jačaju određenu funkciju, ali isto tako i da dolaze u konflikt. "Šengenskim pasošem" ruše se unutrašnje granice, ali jačaju granice prema spoljnom svetu. Ukidanje unutrašnjih granica ima integrativnu funkciju i doprinosi demokratizaciji i modernizaciji evropskog društva, ali ima i svoje naličje: podizanje zajedničkih granica kao novog zida prema spoljnom svetu. Vara utisak da jačanje granica prema spoljnom svetu vodi prevazilaženju granica unutar prostora EU.

Spoljne granice mogu biti efikasne u sprečavanju "ilegalnog" doseljavanja i u vršenju "skrivene istrage" (kontrola pasoša i prava na boravak), ali ne i u "produbljivanju" demokratije, slobode, prava, bezbednosti i razvoja. Teritorijalna ekspanzija vlasti u suprotnosti je sa tim zahtevima: unutrašnje granice i te kako zavise od spoljašnjih granica. Tenzije između režim