Свега 373 оца прошле године била на „породиљском” одсуству

Иако је законодавац 2001. године дозволио очевима у Србији да користе одсуство ради неге детета, бројке говоре да је проценат тата који користе ову могућност и даље на нивоу статистичке грешке. Наиме, најновији подаци Министарства за демографију и бригу о породици сведоче да је свега 373 очева током претходне године у Србији остварила право на тзв. породиљско одсуство, што представља само дискретно повећање у односу на 2021. годину, када је свега 318 новопечених тата искористило ову законску могућност. Бројке сведоче да је највише мушкараца који су се бринули о беби у првој години њеног живота било из Београда (127) и Новог Сада (34), а потом следе Ниш, Нови Пазар и Крагујевац у којима су само деветорица очева узела одсуство ради неге детета. Ово право највише су користили очеви између 36. и 40. године живота, а најмање они млађи од 30 и старији од 50 година.

Ако имамо на уму чињеницу да је прошле године у Србији рођено 62.250 беба, статистичари с правом користе метафору о „капи у чаши воде” када говоре о броју очева на „породиљском одсуству”, јер то у статистичком преводу значи да је тек сваки 167. отац одлучио да храни, успављује и пресвлачи бебу док је мама на послу. Подсећања ради, наш Закон о раду очевима дозвољава могућност да користе одсуство зарад неге детета тек када дете наврши три месеца живота. Породиљско одсуство, које траје од рођења до првог тромесечја, може да користи само мајка. Да би очеви могли да искористе ово законско право и остану са дететом до његовог првог рођендана, оба родитеља морају да буду у сталном радном односу.

Пракса, такође, показује да највећи број очева узима одсуство ради неге детета зато што су њихове супруге запослене у страним компанијама или амбасадама и раде по њиховом, а не по нашем Закону о раду, односно морају да се врате на посао након три или четири месеца породиљског одсуства. Упоредна европска пракса говори да у већини скандинавских земаља очеви имају законску обавезу да оду на породиљско одсуство, а Норвешка је увела ту обавезу 1993. године, када је установљено да само 30 одсто очева користи „породиљско одсуство”. У неким земљама, попут Немачке, Аустрије, Хрватске, Кипра, Луксембурга и Чешке, одсуство за очеве не постоји. У другим је сасвим другачија ситуација, као у Шпанији, где одсуство за мајку и оца траје исто – 16 недеља, уз пуну плату. Ипак, статистика ОЕЦД-а сведочи да тек сваки пети отац у Европи користи родитељско, односно породиљско одсуство.

Упркос чињеници да не постоје никакви биолошки ни психолошки докази да мама боље од тате храни, повија, облачи и учи дете, анализа Републичког завода за статистику сведочи да се очеви у нашој средини у просеку дететом баве – једанаест минута дневно. Статистички посматрано, више се баве кућним љубимцима и сређивањем дворишта него сопственим потомством, а истраживање др Драгана Станојевића, доцента на катедри за социологију Филозофског факултета у Београду под називом „Помаљање новог очинства кроз праксе очева у Србији” показало је да је тек сваки двадесети отац у нашој земљи комплетно укључен у родитељство. Ова студија показује да четвртина очева уопште није укључена у негу деце, 12 процената је веома ниско укључено, а трећина је високо укључена. Нега деце подразумева храњење, купање, забављање и читање, преповијање и успављивање детета.

Пилот-истраживање које је спровела Секонс група за развојну иницијативу у оквиру иницијативе „Бринимо о деци заједно” у коме је учествовало 305 запослених жена и мушкараца из јавног и приватног сектора, показало је да је свега пет одсто испитаних мушкараца користило „породиљско” одсуство. Иако су запослени углавном упознати са регулативом која омогућава очевима да користе родитељско одсуство, већина њих сматра да је ипак мајка та која треба да користи читаво одсуство или бар његов већи део, а то мишљење дели готово половина жена. Тек једна петина испитаника сматра да оба родитеља треба да користе „породиљско одсуство” подједнако, што показује да је спремност мушкараца да напусте доминантан патријархални модел очинства још ниска у Србији. Као један од главних разлога зашто мајка треба да користи читаво одсуство, испитаници су навели дојење, а потом следи традиција, односно уверење да мајке имају главну одговорност за подизање деце. Нешто више од петине учесника у истраживању верује да мајке боље васпитавају децу него очеви, петина сматра да је разлог физиолошка и емотивна повезаност мајке и детета, а сваки десети испитаник сматра да је боље да мајке остају са децом јер очеви више зарађују.