Мање се траже стамбени кредити

Банкарски сектор је високо капитализован, што значи да може да поднесе знатно веће ударе. Тренутно је стопа ненаплативих кредита око три одсто, а у нашој банци 2,5 процената. То говори о стабилности уз велики раст који смо имали претходне године, каже за „Политику” Властимир Вуковић, председник извршног одбора НЛБ Комерцијалне банке поводом похвале Донала Макгетигена, новог шефа мисије ММФ-а упућене банкарском сектору Србије. Он је рекао да је смањен број ненаплативих кредита и да се налази на историјском минимуму.

Ипак се очекује да ће у наредном периоду порасти број ненаплативих кредита у Србији? Како ћете реаговати?

Мислим да смо из претходних криза доста научили. НБС је у сарадњи са пословним банкама омогућила репрограм, односно продужење рока отплате дужницима који се суочавају са тешкоћама у отплати зајма. Привреда је доста јака и не очекујемо велике ударе. Што се тиче становништва, иако је еурибор на високом нивоу, за сада нема потешкоћа у плаћању рата за кредите. Ако до тога дође постоје мере којима бисмо омогућили релаксацију сервисирања обавеза да се не би десило да уђемо у проблеме које смо имали 2008. године. Банкарски сектор се труди да проналази решења. Чињеница је да ће бити притисака. Имамо повећану инфлацију, камате су порасле, а самим тим и рате. У том троуглу треба тражити меру.

Европска централна банка је најавила да ће у марту повећати каматну стопу за пола поена, што ће додатно увећати еурибор. Да ли очекујете да ће то успорити тражњу за стамбеним кредитима и натерати грађане на опрезност при задуживању?

Према подацима који су објављени у претходних неколико месеци приметно је да се успорила тражња за стамбеним зајмовима, али потражња за готовинским кредитима није посустала. Свакако да када се повећавају референтне каматне стопе и рата се увећава. Клијенти процењују колика ће им бита рата у односу на зараде и доносе одлуке. Сведоци смо да су рате за изнајмљивање станова такође порасле и у тој некој сразмери треба тражити праву меру да ли је некоме исплативије да плаћа кирију или да враћа кредит. Тренутно имамо раст еурибора, али претходних година је имао негативне вредности. Како ће се ЕЦБ понашати у наредном периоду видећемо, али вероватно ће доћи до нивелације каматне стопе. Очекује се да тај тренд успори до краја године. Надамо се да ће са успоравањем инфлације доћи до примиривања каматних стопа и лаганог пада.

Како се објашњава раст тражње привреде за кредитима и која је то врста зајма? Да ли мала и средња предузећа имају проблема у отплати кредита?

Тренутно не примећујемо проблем у сервисирању обавеза. Оно што је приметно то су зајмови за обртна средства и то је производ који се највише користи у банкама. Заправо све је у вези са ликвидношћу предузећа како би могли да набављају репроматеријале за производњу или робу за дистрибуцију. Оно што изостаје у овом моменту су инвестициони кредити. Делује да привреда мало ослушкује каква ће бити укупна ситуација пре него што буду уложили у неке капиталне пројекте.

Да ли може да се очекује раст камата на штедњу?

Камате су већ сада порасле у односу на период пре октобра. Све банке су понудиле атрактивне услове за штедњу. То је пратило раст активних каматних стопа и раст цена депозита.

Споменули сте на брифингу за новинаре да улажете 38 милиона евра у трансформацију банке, у шта конкретно инвестирате?

Улажемо у технологију, процесе, људе и сервисне моделе да брзо и ефикасно можете кроз било који канал у комуникацији са банком да обавите посао. Ова инвестиција је више него јасан сигнал решености да останемо на овом тржишту.

Да ли очекујете даље укрупњавање у банкарском сектору?

Никада не реци никад. У претходном периоду сам говорио да ће доћи до укрупњавања и то се догодило. Нека од кључних су се десила. Вероватно ће велике водеће банке наћи интерес за даље укрупњавање.

Од стручњака из ММФ-а и Светске банке смо чули да централна банка мора да обара инфлацију, да ли ће се остварити најаве гувернерке да ће на крају године бити преполовљена стопа инфлације?

Већ у фебруару је први корак учињен. Наше девизне резерве су 21 милијарду евра, имамо пуно муниције за одбрану курса и обарање инфлације и у досадашњем раду НБС је показала одговорност. Али већи део инфлације је увезен. Енергенти чине већински део инфлаторних притисака, и како се у Европи буде спуштала инфлација, спуштаће се и код нас. Мислим да смо на добром путу да крај године сачекамо на коридорима који су зацртани.