Водич за опасно понашање
Пре неколико година један Енглез је ручао под шатором заједно са припадницима једног племена у Арабијској пустињи. На крају гозбе гласно је подригнуо, што је много обрадовало домаћине као леп манир којим је показао захвалност. Међутим, отишао је корак даље и пустио ветар. То је била најстрашнија увреда и одмах му је стрела убачена у ректум, што је био његов крај. У Француској је сасвим прихватљиво омазати тањир комадићем хлеба, док је у Енглеској то ружан манир. У Енглеској исто тако постоји изрека да прави џентлмен користи ножић за бутер чак и кад вечера сам. Ја сигурно нисам енглески џентлмен.
Тешко је стално све радити како треба. Обичаји су свуда различити, али је осмех свуда прихватљив. Човек чак и преко телефона може да препозна да ли је неко с друге стране жице пријатељски расположен и насмејан. Приметила сам понекад, када седим са срдачним и драгим људима који се смеју и добро проводе, оног тренутка кад се јаве на телефон њихов глас се промени. Од веома љубазног, глас постаје хладан, оштар и агресиван или просто пасиван и депресиван. Чим спусте слушалицу, опет су весели.
Свако заслужује осмех, онај од срца, а ако вам не узврате на исти начин, знајте да нико не заслужује осмех више од онога ко не може да га покаже. Усне не служе само да затворе уста. Људи у Србији често кажу "Поштовање" кад се с неким сретну, што је диван и ласкав поздрав. Оно што је увредљиво јесте када позовете неку јавну установу, новине, универзитет (или неког од наших конзулата у иностранству), а особа која се јави не каже назив фирме или установе, него одговори на врло непријатан начин вичући "да" или агресивно "молим" што је могуће јаче. То оставља ужасан утисак о нашој земљи. Да ли је он љут или није не представља никакав изговор, пошто је то веома непристојно!
Љутња, наравно, ствара унутрашњи конфликт који се мора брзо решити пре него што почне да повређује друге људе. То је горе од лоших манира, због тога што у таквим изливима има много поноса и ега. Ја то зовем "експлозијом поноса" и она више личи на снажну олују или цунами, који изазива велику штету и разарања. Можда се питате какве везе има овај чланак са манирима, а ја кажем да су добри манири обично синоним за пажњу и поштовање према себи и према другима. Ако се човек добро осећа у сопственој кожи, биће толерантан, благ и љубазан према свету, а нико се не боји срећне особе.
Да не би било проблема током путовања, предлажем да за сваку земљу постоје водичи за лепо, ружно и опасно понашање. Ако стопирате у Ирану, не показујте возачу палац, пошто је то исто као да сте на Западу подигли средњи прст. На Блиском истоку не седите тако да вам ђонови буду окренути према другој особи, то је ужасна увреда, мада су отисци стопала Буде свети. У Сингапуру је жвакање жваке у јавности горе од ружног понашања, то је незаконито! У Јапану је учтив наклон без стискања руку, што је, мислим, веома хигијенски поздрав, посебно зими! Ето, видите, свет је пун фасцинантних навика и обичаја, а исто тако и лепих и ружних манира.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


