Блага зима погодовала крпељима

Овогодишња зима коју ће многи запамтити по неуобичајено високим температурама није одговарала само људима. Њене „позитивне” стране „осетили” су инсекти и разне животиње. Међу њима су и оне којима се баш и не радујемо – крпељи. Они који имају љубимце борбу са овим паразитима водили су свих ових месеци упркос томе што се календарски налазимо у најхладнијем годишњем добу у којем би ова популација требало да се смањи. Температура је најчешће основни фактор који одређује активност крпеља, кажу стручњаци у Заводу за биоциде и медицинску екологију.

– Крпељи су у току касне јесени и зимских месеци обично неактивни, а време има пресудан утицај на почетак и крај њихове активности. Јер, чим спољашња температура пређе седам степени Целзијуса, они поново постају активни и крећу у потрагу за крвним оброком – кажу у Заводу.

Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода, децембар је био други најтоплији децембар у Србији од када се прати временска прогноза. Најтоплији дани били су у Зрењанину, Банатском Карловцу, Сремској Митровици, Београду, Сјеници и на Копаонику. И јануар је био други најтоплији јануар у Србији. Средња температура ваздуха у првом овогодишњем месецу у већем делу земље била је у категоријама – веома топло и екстремно топло у поређењу са просечним јануарским температурама уназад тридесет година.

Због оваквих хидрометеоролошких услова, крпељи су били активни и у време зимских месеци.

– Неповољне зимске услове крпељи преживљавају кријући се у стељи (шушњу), пукотинама или рупама у земљи, у шупљинама дрвећа, испод оборених стабала... Када су зиме са пуно снега, дебео слој белог покривача је добар изолатор и штити крпеље од ниских температура и повећава њихову шансу да преживе до следећег пролећа. Зима без снега, али са јаким мразевима и јаким ветром, може да смањи преживљавање крпеља. И обилне падавине могу поплавити места на којима крпељи презимљавају и тако повећати њихову смртност – објашњавају у Заводу.

Животни век крпеља, зависи којој врсти припадају, креће се од једне до три године. Врста нама важна јер преноси бактерију која изазива лајмску болест, шумски крпељ (Ixodes ricinus), живи око три године и за то време промени три домаћина.

– После достизања полне зрелости женка крпеља се причврсти на домаћина и када нађе добро место и почне да се храни мирисом привлачи мужјака. Мужјак се приљуби уз женку која се храни и оплоди је. Оне се тада одвајају од домаћина, падају на земљу и полажу јаја у трави, жбуњу или испод опалог лишћа. Период полагања јаја може трајати од четири до 30 дана и у том периоду женке могу положити од 300 до 9.000 јаја, а затим угину – кажу у Заводу.

Кад се ларве крпеља излегу, први домаћини су им ситни сисари, пре свега глодари, а у недостатку њих као домаћин им може послужити било која друга врста животиња. По храњењу, напуштају домаћина и пресвлаче се у нимфе.

– У стадијуму нимфе, најчешће се налазе на жбунастом растињу у положају „за лов”. И тада домаћини су им мали глодари, животиње попут лисица, паса, веверица, али и човек. После храњења нимфе се отпуштају од домаћина и пресвлаче се у адулте, а место чекања домаћина су најчешће високо растиње или крошње дрвећа одакле нападају сисаре, птице, па чак и гмизавце – истичу у Заводу.

Њихова активност условљена је резервама хране и воде које имају, али спољним факторима.

– Код шумског крпеља, ненасисана женка тешка је око два милиграма, а може да усиса и до 600 мг крви. Мужјаци се хране од три до пет дана и за то време њихова маса се отприлике удвостручи. Варење усисане крви код мужјака није обавезно, већ се дешава већином када мужјак током активности трагања за женком потроши резервне материје. Мужјаци неких крпеља остају на домаћину и неколико месеци чекајући женку, при чему се могу хранити више пута мењајући место причвршћивања – истичу у Заводу.

Крпељи су ектопаразити који се хране искључиво крвљу дивљих и домаћих кичмењака (сисара, птица, гмизаваца и водоземаца). Распрострањени су широм света. И мужјаци и женке хране се крвљу домаћина. Мужјаци крпеља хране се са прекидима и величина им се незнатно мења због великог штита на леђима који ограничава њихов раст током храњења. Код појединих врста иксодидних крпеља (тврди крпељи, односно крпељи са штитом), женке у току сисања крви могу увећати своје тело и до 100 пута.