Неопорезиви цензус за оне са најнижим примањима дуплирати на 40.000 динара месечно

Копаоник –Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета, који је данас учествовао на панелу "Друштвена кохезија у кризним временима: Да ли смо солидарно отпорни или пружамо отпор солидарности?" каже да су пореска и социјална политика важне за смањење неједнакости, али оне на неки начин гађају последице. Прва линија и дугорочно најважнија јесте владавина права. Такође, образовање  је кључно и за економски развој и за смањење неједнакости, што је последњих двадесетак година занемаривано, рекао је Алтипармаков за „Политику” .

- Када идемо на други ниво мера пореске и социјалне политике оно што је главно у Србији јесте порез на доходак. Више од деценије се прича о реформи пореза на доходак. Сада је Пореска управа унапредила своје капацитете и очекује се да ће радити на томе да имамо мало солидарнији порески систем. То би требало урадити тако да се, са једне стране пружи, боља подршка друштвено и социјално угроженим појединцима, а са друге стране да се не угрози конкурентност и раст привреде - каже он.

Према његовим речима најпре би требало увести неопорезиви цензус од 20.000 динара за сваког издржаваног члана домаћинства. Потом би неопорезиви цензус од 20.000 динара месечно за оне са најнижим примањима требало дуплирати на 40.000 месечно. Да би то било буџетски одрживо, предлаже да се стопа пореза на зараде минимално повећа са 10 на 15 одсто.

Тако тако би и даље била задржана регионална конкурентност, 80 одсто домаћинстава са већим бројем деце и ниским зарадама би осетило повећање прихода а само 20 одсто домаћинстава са највишим примањима би осетило ограничено смањење од један, два или максимално три процента.

Поводом изјаве новог шефа Мисије ММФ-а Донала Мекгетигана да раст плата и пензија треба ограничити Алтипармаков појашњава да то заправо значи да се плате на економски одржив начин повећавају према могућностима привреде, а за време кризе у висини инфлације, а учешће пензија не сме да пређе 10 одсто БДП-а.