Ђукановића на изборима чека сигуран пораз

Од нашег дописника
Подгорица – Без смишљања дугачких уводника, одмах смо питали Горана Даниловића, председничког кандидата Уједињене Црне Горе, да ли се плаши да би изборна трка седам кандидата за председника Црне Горе могла да „врати у седло” лидера ДПС-а Мила Ђукановића.

„Ђукановић је прошлост и страх од њега је нереалан. Истина је да се ’наша власт’ није прославила у минуле две године и нешто, али људи не желе повратак на старо, оне који хоће да трајно останемо у рову и да никада не покушамо другачије и боље од овога. Садашње лице наше победе није оно које нам је озарио народ, својом изборном вољом од 30. августа 2020. Наружили смо га отимачином за власт и међусобним свађама. Нисмо више један тим јер су се поједини превише заиграли. Уз Милову власт, која је у дроњцима, сада треба поразити и искушења којима су подлегле поједине партије нашег блока. Не можемо ово мрцварење и грабеж прогласити за нормално сазревање прве демократске власти – није, нити ће икада бити. Зато већи број кандидата за председника даје шансу народу да бира по својој вољи. Нека победи онај ко има најмање мана и ко се најмање обрукао, јер би и то било велики напредак. Ђукановића народ никада није хтео, камоли данас. Његове победе су отимане и крадене. Овога пута га чека сигуран пораз ако не постоји неки план да му се помогне да ’преживи’. Ко год, међутим, покуша, треба да зна да ће поделити његову политичку судбину”, каже Даниловић за „Политику”.

Срби у Црној Гори немају једног, заједничког кандидата, видите ли ту опасност?

Немају, јер Срби никада нису, и неће гласати „чопоративно”. Ми смо зрео и историјски народ, стварали смо Црну Гору и бескрајно ценимо слободу. Нико тако храбро кроз историју није био спреман на жртву само да би били слободни људи као што смо ми. Данас тек Срби имају право да бирају, и то слободно и по својој вољи. Ја се тог бирања не плашим и потписујем га унапред. Срби могу и морају да се разликују по политичкој припадности, јер смо различитих хтења, надања, очекивања, различитих година и интересовања. Та разлика, међутим, не сме да нас свађа јер је тако само код недовршених народа. Тамо где треба да будемо заједно и као један – бићемо и убудуће. Лидери не смеју да свађају пријатеље и род најрођенији, једноставно свако од нас треба да прихвати суд свог народа, ма какви проценти нам припадали. Ипак, опасности нема. Опасност смо победили кад је била највећа и најмрачнија. Победићемо поново.

Какав би однос био између Србије и Црне Горе ако победите?

Ја нисам Србин само опредељењем, него и животом, животима и трајањем мојих предака. То ми је пре обавеза него неки лични печат и успех. То није моја заслуга, него част и понос које не смем обрукати. Међутим, то што јесам јасно говори да би односи између Црне Горе и Србије били најбољи икад, али сам убеђен да тиме ни власт Србије ни Црне Горе не би постала само српска. Свесни смо да овде и с нама живе и други народи са својим културама и традицијом – то су наши најближи с којима смо делили прошлост и с којима треба да поделимо будућност.

Који је ваш приоритет?

Мој приоритет је да сачувам достојанство Црне Горе у регионалним и међународним оквирима. Да живот у њој учинимо богатијим, али да не изгубимо државно и људско достојанство. Црна Гора и Србија треба да теже заједничкој европској будућности у мери у којој нас Европа препознаје као партнере, а не вазале. На такав однос према Црној Гори, без обзира на нашу малу снагу, никада не бих пристао. Ми имамо обавезе према ЕУ, али ваљда и она некакве према нама. Ако немају, шта ћемо им онда? Не бих допустио да Црна Гора у овом, нажалост све луђем времену, води туђе битке и ратове или да заборави историјске пријатеље и савезнике. Да, сами не можемо и неће се велике државе нама прилагођавати, али о томе и не говорим. Желим да се не стидимо своје важности и да се не самопотцењујемо. Председник државе није ту да клима главом. Ако неко мисли да ипак јесте, онда нам и не треба. Богатија и праведнија Црна Гора, државно достојанство и слободно друштво – у најкраћем, то су моји приоритети.

Ђукановић ће извесно у други круг. Јесте ли ви који представљате тренутну већину спремни да међусобно подржите било ког кандидата који освоји највише гласова и потом победи у другом кругу?

Ја јесам, а остали нека се изјасне. Прилично је непоштено да се било који пријављени кандидат из наше победничке већине данас обрушава на оног другог јер му је сметња да сигурно дође до другог круга. То што не можемо до другог круга није до противкандидата, него до нас. То није љутња и обрушавање на кандидата, него на грађане који га подржавају. Било би, дакле, лепо да пустимо људе да кажу своје и да прихватимо њихов суд. У демократским друштвима председник се не бива на силу. Ако би се код нас то догодило, био би то и коначан знак и потврда да смо били лоша власт и да смо се обрукали. Не би било потом пристојно жалити се. Ипак, нисмо сви били исти, па нека народ изабере најбољег.

Верујете ли народу?

Имајмо поверења у народ који нас је довео на власт – бољи народ од овога немамо, а бољу власт, па и председника, сигурно смо заслужили.